: : моја школа : :
Архиве

Protected by Copyscape

Повод за увођење инклузивног образовања

Инклузивно образовање је систем образовања у коме се сви ученици с посебним образовним потребама уписују у редовну наставу и обезбеђује им се подршка и школовање засновано на њиховим могућностима и потребама. Инклузија се не темељи на начину како уклопити појединог ученика с тешкоћама у развоју у постојећи редовни систем школства, већ се темељи на реструктуирању школа како би оне позитивно одговориле свим ученицима као појединцима.

До увођења инклузивног образовања у редовну наставу дошло је услед потребе да се обезбеде бољи услови за образовање особа са инвалидитетом и маргинализованих  група у које спадају Роми, које се услед последица предрасуда, дискриминације и физичке неприлагођености окружења налазе у ситуацији отежане могућности образовања, запошљавања, развијајања, тако да остају на најнижим лествицама друштва. Оно што је у пракси препознато, је да се „прилагођавање“ према специфичностима инвалидитета заправо своди на снижавање критерујума. Због ове појаве, млади са инвалидитетом добијају мање квалитетно образовање, а и њихово знање и способности се у друштву мање вреднују што доводи до отежаних могућности за њихово укључивање у шире социјалне структуре. Такође се поставља и питање социјализације. Колико је права социјализација могућа када се један веома битан део живота проведе у околини која је хомогена по инвалидитету? Како очекивати укљученост особа са инвалидитетом у ширу друшвену заједницу након дугогодишње сегрегисаности? Треба поменути и то да су се деца Ромске националности до недавно често образовала у специјалним школама. Савремене тенденције за побољшање положаја Рома теку у смеру њиховог обавезног редовног школовања. Међутим, услед културне депривације, нису у могућности да одговоре на захтеве редовних школа, те се догађа да родитељи захтевају управо специјално образовање због лакших програма. Индивидуализацијом наставе омогућиће се да се оствари компезаторска функција школе и да се захтеви школе ускладе са индивидуалним особеностима Ромске деце, а деца из културно депривираних средина се неће поистовећивати са децом која имају реалних физиолошких сметњи у развоју.

Инклузивно образовање захтева низ предуслова. Један од најважнијих је индивидулизација наставе, без које нема инклузивног образовања. За ученике у редовним школама који имају тешкоће у савлађивању програма и стицању знања организује се допунска настава у току и продужна на крају школске године као вид диференцијације и индивидуализације. Међутим допунска, односно продужна настава се организују на истоветан начин за све ученике, упркос разликама између ученика, узроку неуспеха, способностима, мотивацији. Додатна настава је предвиђена за даровите ученике који показују изразитије способности. Међутим и овде се ради о сегрегацији, која, додуше нема толике негативне друштвене и психолошке последице, мада је нередак случај да се ученици који похађају додатну или допунску наставу, од стране вршњака етикетирају што може да доведе до дискриминације па чак и насиља међу вршњацима. Различито ступњевита сегрегација је негативно окарактерисана тако да се долази до индивидуализације и инклузије као квалитетнијих модела.

Индивидуализација наставе се односи на индивидуализацију: брзине и темпа савлађивања садржаја, обима садржаја, материјала, начина усвајања садржаја, метода, задатака наставе и др.

Инклузивно образовање, подразумева: а.Модел који обухвата скуп педагошких мера чији је циљ да се свако дете развија према својим способностима и темпу који му одговара. б.Другачију визију редовног образовања: хетерогеност уместо хомогености. Све то зато што се у  одељењу  налазе ученици знатно различитих интелектуалних способности. Оно се савршено уклапа у педагошку идеју о потреби да се у процесу образовања путем индивидуализације наставе изађе у сусрет тим разноликостима, а  инвалидитет је само једна од карактеристика по којој се људи разликују.Инклузија подразумева индивидуализацију наставе у којој ученици подржавају једни друге у односу на своје могућности и снаге. Инклузивно образовање се односи на побољшање средине за учење и обезбеђивање прилика за све ученике да постану успешни у образовању. Међутим било би једнострано индивидуализацијом правити уступке само једној категорији ученика на штету других, тј узимати у обзир само ретардиране ученике на штету талентованих, или пак обратно. Дакле, индивидуализација треба да обухвати све ученике у разреду Настава без индивидуализације води к нивелирању индивидуалних разлика међу ученицима, негирању њихових индивидуалитета, што може имати негативних посљедица у општем развоју ученика, јер ће ретардираним ученицима настава бити претешка, а напреднијима прелагана

Један од предуслова да се инклузивно образовање реализује у пракси је управо индивидуализација кроз креирање индивидуалних планова.

Етапе на путу индивидуализације наставе:

1. индентификовање индивидуалних разлика међу ученицима.

2. избор предмета и садржаја који ће бити обрађени на индивидуализован начин;

3. избор облика индивидуализације што обухвата одређивање методе и технике учења;

4.етапа припреме и планирања, у смислу израде потребних материјала, обезбеђивања наставних срдстава и утврђивања поступака праћења и вредновања наставног рада;

5. ток индивидуализоване наставе

6. самоевалуација.

Ове фазе представљају ток индивидуализације наставе у већ започетој пракси инклузивног образовања. Веома битан критеријум добре инклузивне праксе, а који се тиче наставног процеса је критеријум флексибилности наставних програма у складу са потребама ученика. Његови индикатори су:

а) Одређене су наставне теме за које је потребно прилагођавање у погледу метода, облика и временске организације рада и извршено је прилагођавање.

б) Наставни садржај је прилагођен потребама ученика

ц)Постоје индивидуални васпитно-образовни програми у којем су образовни циљеви и темпо усвајања образовних садржаја прилагођени потребама ученика

д) Родитељи ученика са ПП учествују у изради индивидуалног васпитно-образовног програма, праћењу процеса учења у наставним, ваннаставним и ваншколским активностима.

е) Оцењивање се спроводи у функцији праћења напредовања и мотивације ученика.

Ово су индикатори који се могу односити на индивидуализацију за било ког ученика и у директној су вези са етапама индивидуализације наставе.

За флексибилност која се поставља као нарочит захтев при индивидуализацији наставе за ученике, а за квалитетну инклузивну праксу треба искористити и савремене наставне системе који су настали у намери да се наставни рад индивидуализује. Постоји неколико облика индивидуализације наставе које треба поменути. То су:

а) Наставни листић

б) Програмирана настава

ц) Учење помоћу машина за учење и рачунара

д) Индивидуализација у слободним и факултативним активностима

е) Елементи индивидуализације у оквиру допунске и додатне наставе

ф) Елементи индивидуализације у оквиру групне наставе

Постоји и могућност израде индивидуалних програма за сваког ученика и за сваки наставни предмет у оквиру праксе инклузивног образовања и то никако није новина у педагошкој теорији. Када се једном нађу у ситуацији да за дете са сметњама у развоју креирају индивидуализоване програме, наставници стичу вештину индивидуализовања и управо је то још један аргумет у прилог имплементацији инклузивног образовања.