: : моја школа : :
Архиве

Protected by Copyscape

Емилија Крантић – ђак генерације, текст обраћања на матурској вечери

Драги моји осмаци, директоре, наставници, учитељи, теткице и остали не мање важни! Још  једна генерација  напушта крило ове школе. Хвала Вам што сте нас волели, разумели и учили. Хвала Вам  што сте имали разумевања за наше несташлуке, промене расположења, радости.

Хвала директору што нам је омогућио такмичења како у спорту, тако и у појединачним предметима, наградне излете, честе журке, прелепу матурску екскурзију коју сам сигурна да ћемо памтити заувек.

Хвала свим наставницима јер су се максимално трудили да свакоме објасне оно што није било јасно. Хвала на издвојеном времену за додатну наставу, за испричану шалу када нам је било тешко,  за речи утехе када смо били разочарани.

Хвала теткицама што нас нису “тужиле” директору за кишу љубавних лоптица по поду, исписане поруке и имена по клупама. Хвала библиотекарки, секретарици и осталима на угодном боравку.

Другари, ово је  наше последње заједничко окупљање у овој школи. Желим да нам ово вече остане у лепом сећању и да га се после много година заједно присетимо.

Директору и наставницима желим да следеће генерације имају још боље појединце који ће као и ми, прославити нашу школу. А овакво другарство неће се скоро поновити.

Драга разредна, да ли се сећате када смо били петаци? Мали, уплашени, груписани ученици наставника Боже, Биљане, Бојане, Љубинке. Ваше раширене руке које су хтеле да нас загрле и наше главице које се провлаче испод. Да ли се сећате седмог разреда,истих раширених руку и наших глава на Вашем рамену-хомогене смеше само Горичине? За једно лето смо порасли. Хвала Вам што сте нас учили дружењу, схватању туђих проблема, што сте учествовали у свим нашим радостима, решавању љубавних проблема и што сте нас научили да умерено преписујемо.

Разредна, да ли  ћете у септембру  мислити  и  на нас, када некој другој деци кажете „Добро дошли драги моји петаци!“

Мени  ћете  недостајати, а сигурна сам и многим другима.

Хвала Вам за све!
Хвала!”

Емилија Крантић