: : моја школа : :
Архиве
Посете сајту
  • 0
  • 531
  • 57
  • 43
  • 29
  • 82.496
  • 410.487
  • 78.157
  • 170
  • 14. новембра 2017.

Protected by Copyscape

Београд

 

Београд

S1

Знаменитости Београда

 B1 B2

Основни подаци

Држава  Србија
Округ Град Београд
Стара имена Сингидунум

Становништво

Становништво 1.232.731
Агломерација 1.659.440 [1]
Густина становништва 4610 ст/км²

Географске карактеристике

Координате 44°49′14″N 20°27′44″E
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 359,96 км²
 

Остали подаци

Поштански код 11000
Позивни број 011
Регистарска ознака БГ
Веб-страна www.beograd.rs

 

Београд је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800 година пре нове ере. Сам Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постаоримско насеље СингидунумСловенско име „Белиград“ (слов. Бјелград) први пут је забележено 878. године, у чему је садржан утисак изгледа тадашње тврђаве. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница разних јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.

Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Број становника у Београду према попису становништва из 2011. је износио 1.232.731 док је у широј околини живело 1.659.440. Највећи је град на територији бивше Југославије и по броју становника четврти у југоисточнојЕвропи после ИстанбулаАтине иБукурешта.

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом. Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти. Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана дела Србије на коме је извршен попис 2002. године (без података заКосово и Метохију). Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културеобразовања и науке.

 

Географија

Београд се налази на 116,75 метара надморске висине, и то на координатама 44°49’14“ северно и 20°27’44“ источно. Историјско језгро Београда (данашња Београдска тврђава) налази се на десној обали Саве. У саставу Београда су Нови Београд и Земун које су на левој обали реке Саве, па тиме и у средњој Европи. Град лежи на ушћу Дунава и Саве. Урбана површина града износи 359,92 квадратних километара. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.

 

Клима

Београд има умерену континенталну климу. Просечна годишња температура је 12,3 °C, док је најтоплији месец јул, са просечном температуром од 21,8 °C, а најхладнији јануар са просечном температуром од 0,6 °C. Ипак, Београд у просеку има око 25 дана у години са температуром преко 30 °C. Просечна годишња количина падавина је око 680 милиметара. Годишње, Београд има око 2.025 сунчаних сати, са јулом и августом као најсунчанијим, и децембром и јануаром као најмрачнијим данима, са тек 2—2,3 сунчана сата дневно.

 

Историја

У строгом центру Београда, испод данашње палате Албанија, пронађени су, током њене градње, 1938. године скелети неандерталца који је погинуо у борби са мамутом чији је скелет нађен у близини, што говори о насељености простора данашњег Београда још упраисторијско доба. Касније се на простору Балкана, пре око 7.000 година, развила Винчанска култура, па се њени остаци могу пронаћи и у околини Београда код истоименог насеља, по коме је цела култура добила име. Насељен у трећем веку п. н. е. од стране Келта, тај простор убрзо прелази у руке Римљана и постаје насеобина Сингидунум. За владавине цара Диоклецијана, током прогона хришћана, у Сингидунуму се помињу први хришћански мученици. Једни од најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у овом граду су Ермил и Стратоник. Поделом римског царства остаје под контролом Византије.

 

Локална самоуправа

Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својим посебним органима локалне самопураве

Скупштина града

Скупштина града Београда је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 90 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца.

  Градоначелник

Градоначелник Београда представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду.

Градоначелник се бира истовремено кад и одборници за Скупштину града непосредним тајним гласањем на четири године. Градоначелник не може бити одборник Скупштине града, нити обављати другу јавну функцију.

  Градско веће

Градско веће је орган Града Београда који усклађује остваривање функција Градоначелника и Скупштине града и врши контролно-надзорну функцију над радом Градске управе.

Градско веће чине Градоначелник, заменик градоначелника и 9 чланова. Чланове Градског већа бира Скупштина града, на предлог Градоначелника, на четири године.

Градска управа

Градска управа обавља управне послове у оквиру права и дужности Града Београда и одређене стручне послове за потребе Скупштине града, Градоначелника и Градског већа.

Начелник Градске управе, кога поставља Скупштина града на предлог Градоначелника, руководи радом Градске управе. Начелник Градске управе може имати заменика који се поставља и разрешава на исти начин као начелник.

 

Градске општине

B3

Карта београдских општина

Градска општина је део територије Града Београда у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштини градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

Већина општина се налазе јужно од Дунава и Саве, у Шумадијском региону. Три општине (Земун, Нови Београд и Сурчин) се налазе са северне стране Саве, тачније у Срему, док се општина Палилула налази на обе стране Дунава, у Шумадији и Банату.

Подручје насеља Београд, ужег и урбанизованог дела укупне површине 360 km², обухвата следеће градске општине: цео Врачар, Звездару, Савски венац, Стари град, Раковицу и Нови Београд и делове Вождовца, Земуна, Палилуле и Чукарице.

 

Демографија

Према попису становништва из 2011. године, Београд има 1.659.440 становника. Према етничким групама, становници Београда су се изјаснили као Срби (1.505.448), Југословени(8.061), Црногорци (9.902), Роми (27.325), Хрвати (7.752), Македонци (6.970) и Муслимани (3.996).

Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. Такође има и 20.366 муслимана и 16.305 католика. Постојала је и велика јеврејска заједница, али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у Израел, њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 протестаната.

Поред рођених Београђана, град је дом и великог броја Срба са простора целе бивше Југославије, који су у град дошли било у потрази за бољим животом, било бежећи од рата и етничког чишћења. Незванично, узимајући у обзир велики број српских избеглица из ХрватскеБосне и Херцеговине као и протераних лица са Косова, студената, затим људи пописаних у местима њихових сталних пребивалишта, број становника Београда потенцијално прелази 2 милиона. У Београду такође живе и многи припадници других народа и народности бивше СФРЈ што је у великој мери производ његовог некадашњег статуса главног града мултиетничке Југославије. Такође је процењено да у Београду живи и неколико хиљада Кинеза који су у град почели да се досељавају средином деведесетих година 20. века. Новобеоградски блок 70 је међу Београђанима познат и као Кинеска четврт. Београд је дом и извесном броју Арапа који су дошли седамдесетих и осамдесетих година 20. века као студенти, али су се трајно населили и засновали породице. Већина Арапа који живе у Београду су пореклом из СиријеЈордана и Ирака.

Привреда

Београд је економски најразвијенији део Србије. Више од 30 % БДП у Србији долази из Београда, који даје више од 30 % радне снаге у Србији. Током деведесетих година 20. века, град је био под санкцијама Уједињених нација, као и цела тадашња СР Југославија. Хиперинфлација југословенског динара је такође десетковала привреду града.

Привреда града се опоравља расте брзо од 2000. године, након пада режима Слободана Милошевића и укидања санкција УН. Седиште Народне банке Србије је у Београду. Главне компаније у Београду, између осталих су: Јат ервејзТелеком СрбијаТеленор СрбијаДелта Холдинг, и многе друге.

Са 6.924 компаније, Београд је, уз велики раст и један од главних IT центара у овом делу Европе. Један од Мајкрософтових развојних центара се налази у Београду, а у време оснивања је био пети центар те врсте на свету. Многе светске компаније бирају Београд као регионални или европски центар, као што су Asus, Intel, Dell, NCR Corporation, Cisco Systems, SAP AG, Acer, Imtel Computers, Hewlett-Packard, Huawei, Microsoft, итд.

Град има прворазредни саобраћајни значај, као железничко и друмско чвориште (паневропски коридор 10). Као град на ушћу двеју река, Београд је и важно међународно речно пристаниште (паневропски коридор 7), а ту је и међународни аеродром „Никола Тесла“. Београд је такође значајан телекомуникациони центар за фиксну и мобилну телефонију и интернет. У њему су развијени значајни привредни и пољопривредни капацитети, посебно металска, металопрерађивачка и електронска индустрија, затим трговина и банкарство. На ширем подручју Београда, Смедерева и Панчева, на обалама Дунава, лоцирана је слободна трговинска зона на површини од 2.000 m².

Септембра 2006. просечан доходак у Београду је износио 40.891 динар, што је највиши просечни доходак у Србији. Просечна нето плата износила је 27.998 динара.[тражи се извор од 05. 2013.]

 

Култура

Београд је домаћин многим културним манифестацијама, укључујући ФЕСТ (Међународни филмски фестивал), БИТЕФ (Београдски интернационални театарски фестивал), БЕЛЕФ (Београдски летњи фестивал), БЕМУС (Београдске музичке свечаности), Београдски сајам књига, и Београдски фестивал пиваДобитник Нобелове награде Иво Андрић је написао своја најпознатија дела: „На Дрини ћуприја“ и „Проклета авлија“ у Призренској улици у Београду. Остали истакнути српски књижевници који су живели и радили у Београду су: Бранислав НушићМилош ЦрњанскиБорислав ПекићМилорад ПавићМеша Селимовић и многи други.

Већина српске филмске индустрије се налази у Београду, а један од најпознатијих филмова снимљених овде је и филм Емира Кустирице из1995, добитник Златне палме на Канском фестивалу — Подземље. Град је био један од главних центара југословенског „новог таласа“ВИС ИдолиЕкатарина Велика и Шарло Акробата музички бендови који су сви из Београда. Остали познати београдски рок уметници: Рибља чорбаБајага и инструктори и остали. Током деведесетих, град је био главни центар (у бившој Југославији) музичког жанра турбофолк. Данас је центар српске хип хоп сцене, са извођачима као што су Београдски СиндикатШкабоМарчело и многи други. Београд такође има много позоришта, а најпознатији међу њима су Београдско народно позориштеЈугословенско драмско позориштеЗвездара театар, и Атеље 212. У Београду се налази и Српска академија наука и уметностиНародна библиотека Србије и Историјски архив Београда.

 

Туризам

Од 2000-те године, упоредо са обнављањем дипломатских односа Србије са западном Европом и Америком, у Београду се примећује повратак страних туриста одсутних још одратова из деведесетих година.

Историјски делови и зграде Београда су највеће градске туристичке атракције. Оне укључују СкадарлијуНародни музеј, оближње Народно позориштеЗемунТрг Николе ПашићаМилошев конакКонак кнегиње ЉубицеТеразијеСтудентски тргКалемегданКнез Михаилову улицу, Дом Народне скупштинеХрам Светог Саве и Стари двор. Поред овога, постоје многи паркови, споменици, музеји, кафићи, ресторани и продавнице и то са обе стране реке  Саве. Маузолеј  Јосипа Броза Тита, назван  Кућа цвећа, паркови, Ада ЦиганлијаТопчидер и Кошутњаккоји се налазе у близини су такође популарни, посебно посетиоцима из бивше Југославије. У последње време број младих посетилаца се веома увећао, нарочито оних из ХрватскеСловеније и Босне и Херцеговине који уживају у ноћном животу града.

 

Архитектура

У различитим деловима града архитектура варира од типично централноевропског стила (Земун), преко извесног броја зграда у турском стилу лоцираних у старим деловима града, до најмодерније архитектуре Новог Београда. Архитектура19. века је доста утицала на архитектонске трендове у Србији, па и у Београду. Нарочито је видљив утицај аустроугарске архитектуре 19. века. Под комунизмом, већина кућа је грађена брзо и јефтино, што је довело до бруталистичке архитектуре блокова Новог Београда подигнутих у првим деценијама након Другог светског рата.

Знаменитости

Међу страним и домаћим туристима најпознатије знаменитости Београда су:

  Имена кроз историју  

име

објашњење

Singidūn(on) келтско име града
Singidūnum романизовано келтско име
Београд, Beograd словенско име; први пут се јавља 878. у писму папе Јована VIII цару Борису бугарском
Бијоград По Вукову речнику (1818)[77]
Биоград на Дунаву назив у Црној Гори и Далмацији
Alba Graeca латинизовано име града
Alba Bulgarica латинизовано име града током бугарске владавине
Fehérvár мађарско име
Weißenburg немачко име
Castelbianco италијанско име
Nandoralba у средњовековној Мађарској до 14. века
Nándorfehérvár у средњовековној Мађарској
Landorfehérvár у средњовековној Мађарској
Veligradon византијско име
Veligradi, Βελιγράδι грчко име
Dar Ul Jihad османлијско име, значи Кућа рата
Belgrat турско име
Prinz Eugen Stadt нацистичко име