: : моја школа : :
Архиве
Посете сајту
  • 0
  • 8
  • 6
  • 450
  • 77
  • 80.628
  • 415.091
  • 79.211
  • 252
  • 11. децембра 2017.

Protected by Copyscape

Република Србија
Republika Srbija

 Sl1  Sl2

Застава

Грб

 

Химна
Боже правде

 
 Sl3  
Главни град Београд
44°48′N 20°28′E
 
Највећи град Београд  
Службени језик српски  
Облик државе Република  
Стварање и Независност    
 — Оснивање Србије 768.  
 — Проглашење краљевине 4. јануар 1217.  
 — Српско царство 16. април 1346.  
 — Први српски устанак 15. фебруар 1804.  
 — Први српски устав 15. фебруар 1835.  
 — Међународно признање 13. јул 1878.  
Површина    
 — укупно 88.361 km² (112)  
 — вода (%) 0,13  
  Становништво    
 — 2011. 9.024.734 (83)  
 — 2011. 7.186.862 (без података за АП КиМ) [1]  
 — густина 92/km² (107)  
Валута Српски динар ² (RSD)  
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)  
Интернет домен .rs³ .срб  
Позивни број +381  
1У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо, док су у Војводини званични и мађарски, словачки, румунски, русински и хрватски; на Косову и Метохији и албански;2 На Косову и Метохији и евро;
3 До 30. марта 2010. године .yu.
 

Србија (званичан назив Република Србија) континентална је држава која се налази у југоисточној Европи а простире се на Балканском полуострву и једним делом у средњој Европи (Панонској низији). Главни град је Београд. Са 1.639.121 становника у широј околини по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Републиком Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (Република Српска).

Србија је од завршетка Првог светског рата била оснивач и саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Србији и Црној Гори. Од 2006. године Србија као наследница СЦГ постала је суверена и независна држава.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину,          17. фебруара 2008. једнострано су прогласиле независност, коју Србија и Уједињене нације не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу. Такође је званичан кандидат за чланство у Европској унији и војно неутрална држава, а има и статус земље посматрача у Организацији за колективну безбедност и сарадњу.

Географија

Србија се налази на Балкану – региону југоисточне Европе (око 75% територије) и у Панонској низији – региону средње Европе (око 25% територије). Но, географски, а и климатски, једним делом се убраја и у медитеранске земље. Укупна дужина граница са околним земљама износи 2.397 km, од чега је 1.717km сувоземних и 680km речних. Дужина граница по државама суседима износи: Албанија 122 km, Босна и Херцеговина 391 km, Бугарска 371 km, Хрватска 315 km, Мађарска 166 km, Република Македонија 252 km, Црна Гора 236 km, Румунија 544 km.

Северни део Републике заузима равница (види: Географија Војводине), а у јужним пределима су брежуљци и планине. Постоји преко 30 планинских врхова изнад 2.000 метара надморске висине, а највиши врх је Ђеравица (на Проклетијама) са висином од 2.656 метара. Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина (Ресавска пећина, Церемошња, Рисовача). Најнижа тачка се налази на тромеђи са Румунијом и Бугарском, на ушћу Тимока у Дунав, на 28-36 метара надморске висине.

 

Хидрологија

Већи део Србије припада сливу Дунава, који и сам протиче кроз северну Србију дужином од 588 километара. Поред Дунава, пловне су још целим својим током кроз Србију реке: Сава (206 km), Тиса (168 km) и Бегеј (75 km), а делимично су пловне Велика Морава (3km од 185 km) и Тамиш (3km од 118 km). Остале велике реке, са дужином тока кроз Србију већом од 200km, су: Западна Морава (308 km), Јужна Морава (295 km), Ибар (272 km), Дрина (220 km) и Тимок (202 km). Део југа Србије припада сливу река Бели Дрим у Метохији и Радика у Гори које теку ка Јадранском мору. Сливови река Пчиња, Лепенац и Драговиштица на југоистоку Србије припадају егејском сливу. Поред река, у Србији је изграђен и читав низ вештачких канала, који служе за одбрану од поплава, наводњавање земљишта, пловидбу и друге намене. Њихова укупна дужина износи 939.2 km, од чега је за бродове, до 1000 t, пловно 385.9 km. Највећи систем канала се налази у равничарском делу земље и познат је под називом Канал Дунав—Тиса—Дунав, према називима река које повезује.

Већина језера у Србији је полигенетског порекла, а највеће међу њима је Ђердапско језеро, површине 178 km² (са румунским делом: 253 km²), које је по настанку вештачко-акумулационо језеро, направљено преграђивањем Дунава. Друга већа вештачка језера у Србији, са површином већом од 10 km², су: Власинско језеро (на реци Власини, 16 km²), Перућац (на реци Дрини, 12,4 km²) и језеро Газиводе (на реци Ибру, површине 11,9 km²). Највећа природна језера су Палићко језеро површине 5,6 km² и Бело језеро површине 4,8 km², која се налазе у Војводини. На високим планинама југа Србије, јављају се глацијална језера, попут Ђеравичког на Проклетијама или језера на Шар-планини, док се на крајњем северу јављају, иначе ретка, еолска језера, Палићко (5.6 km²) и Лудошко. Поред њих, у Србији данас постоје још две групе природних језера и то су: крашка (Жагубичко врело) и речна језера (Русанда, Царска бара), док су тектонска језера, која су постојала у прошлости, током времена нестала. У неким пећинама Србије, јављају се подземна тј. пећинска језера, каква су на пример, језера у Раваничкој пећини.

Највиши водопад у Србији је Јеловарник (71 метар) на Копаонику, који сачињавају три узастопне каскаде, а други по висини је Пиљски на Старој планини (64 метра). Највећи и најдужи кањон Србије и Европе је Ђердап на Дунаву, док је највеће ада речно острво) Србије Острво у Дунаву код Костолца, површине 60 km².

Клима

Србија се налази на копненој маси Балканског полуострва која је окружена топлим морима (јадранским, егејским и црним) док се на северу наслања на европски континент. Додатни важан фактор који одређује климу Србије је рељеф. Грубо се може рећи да у Србији влада континентална клима на северу, умереноконтинентална на југу, и планинска клима на високим планинама. Зиме у Србији су кратке, хладне и снежне, док су лета топла. Најхладнији месец је јануар, док је најтоплији јул. Најнижа температура забележена у Србији је –39,5°C (13. јануара 1985. у насељу Карајукића Бунари на Пештеру), а највиша 44,9°C (24. јула 2007. у Смедеревској Паланци). Највише кише има у јуну и мају, док су најсувљи фебруар и октобар.

Најзначајнији ветрови Србије су:

  • кошава (хладан и сув ветар карактеристичан за север Србије)
  • северац (хладан и сув северни ветар)
  • моравац (хладан и сув; долази са севера и дува долином Мораве)
  • јужни ветар (топао и сув; дува са југа долином Мораве)
  • југозападни ветар (топао и влажан; долази са Јадрана и допире до Западне Србије)

 

Биљни и животињски свет

Биогеографски, на територији Србије налазе се две зоналне вегетације (односно, два биома) — већи део површине припада биому широколисних и мешовитих шума умерених предела, док предели изнад горње шумске границе припадају биому тундри (алпијске тундре). У оквиру шумског биома присутна су четири екорегиона: балканске мешовите шуме (заузимају највећи део територије јужно од Саве и Дунава), панонске мешовите шуме (заузимају Панонску низију са ободним пределима), динарске мешовите шуме (мала површина у југозападном делу Србије) и родопске планинске мешовите шуме (мала површина у југоисточном делу Србије). У оквиру биома тундри развијена је високопланинска зељаста вегетација алпијских ливада и камењара. Поред зоналне вегетације, заступљени су и други вегетацијски облици, у зависности од локалних услова, нпр. низијске ливаде, тресаве, степски фрагменти.

Национални паркови

Уставно уређење и политички систем

Република Србија је секуларна држава са републиканским обликом владавине.

Територијална организација Републике Србије

Због велике етничке, културне и економске неуједначености, а у циљу задовољења и лакшег остваривања права човека и грађанина, на територији Републике Србије формиране су две аутономне покрајине:

Ове покрајине имају јасно утврђене надлежности и за свој рад су одговорне републичкој власти.

Напомена: До формирања статистичких региона у Србији 2009. године, део територије Републике Србије који се налазио изван подручја аутономних покрајина називао се колоквијално Централна Србија. Централна Србија није представљала посебну административно-управну јединицу, већ је била под непосредном управом Републике. Уставом из 1990. територија Републике је јединствена и недељива. На истом становишту је и Устав из 2006. године.

 

Статистички региони

У фебруару 2010. године, скупштини Србије предложен је закон којим је формирано пет статистичких региона на територији Србије. Статистички региони Србије су:

Окрузи

 

Територија Србије је подељена на 29 управних округа и територију града Београда, управни окрузи су облик деконцентрације власти тзв. деаташирани центри, на челу управног округа налази се начелник, који нема велике надлежности, али је одговоран Влади за спровођење прописа Владе на подручју округа, практично он има положај емисара, но његове надлежности су знатно веће у случају великих несрећа или елементарних непогода. Округ се састоји од неколико јединица локалне самоуправе — општина (комуна), које за разлику од округа представљају вид децентрализације власти, и као такве имају своје оригинерне приходе и органе локалне власти.

Градови

У Србији и њеним покрајинама налази се 6.167 насеља.

На територији Србије службено постоји 24 града и главни град Београд (који има посебан статус). То су градови:

Београд (1.154.589, са околином 1.639.121), Крагујевац (147.473, са околином 180.252), Ниш (213.230, са околином 257.867), Нови Сад (286.157, са околином 335.000), Приштина (198.214, са околином 250,186), Ваљево, Врање, Зајечар, Зрењанин, Јагодина, Краљево, Крушевац, Лесковац, Лозница, Нови Пазар, Панчево, Прокупље, Пожаревац, Смедерево, Сомбор, Сремска Митровица, Суботица, Ужице, Чачак и Шабац

Док су Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш, Врање и Пожаревац своју територију поделили на 2 или више градских општина, остали градови су организовани као јединствена јединица локалне самоуправе.

 

 

Демографија

Према попису из 2002. године, који није извршен на целој територији Републике Србије, јер није извршен на југу Србије, у АП Косово и Метохија, пописани део територије Републике Србије имао је 7.498.001 становника. 52% становништва живи у градовима.

Проценат писменог становништва је 97,8%. (мушкарци 98,9%, жене 94,1%).

Стопа рађања је 1,78 деце у просеку по свакој жени. Просечна дужина живота становника Србије је 75,3 године (мушкарци 71,25; жене 77,1).

Према попису из 2011. године, који ни овог пута није спроведен на територији Косова и Метохије, а није обухватио ни Албанце са југа Србије који су га бојкотовали, број становника Србије без Косова и Метохије износио је 7.120.666. Тај број представља пад од 377.335 у односу на претходни попис из 2002.

Према одвојеном косовском попису, који није спроведен на Северном Косову, на Косову су 2011. живела 1.733.872 становника.

Процењује се да на југу Србије живи још око 36.000 Албанаца који нису учествовали у попису, а да на Северном Косову живи још око 68.000 становника.

Народи и националне мањине

Срби чине већину од 83,32% становништва, следе Мађари 3,53%, Роми 2,05%, Бошњаци 2,02%, Хрвати 0,80%, Словаци 0,73%, Црногорци 0,54%, Власи 0,49%, Румуни 0,41%, затим Југословени, Македонци, Муслимани, Бугари, Буњевци, Русини, Украјинци, Словенци, Горанци, Немци, Руси, Чеси, Турци и други.

Језик

Службени језик је српски писан ћириличним писмом. На подручју АП Војводине и АП Косова и Метохије у складу са Уставом поред српског користе се и језици националних мањина мађарски, словачки, хрватски, румунски, русински и албански.

Попис 2011. године није спроведен на територији АП Косово и Метохија, док је у општинама Прешево и Бујановац и делимично у Општини Медвеђа забележен смањен обухват јединица пописа услед бојкота од стране већине припадника албанске националне заједнице.

Религија

Највећи број верника у Србији је православне вере (84,59%). За њима следе католици (4,97%), муслимани (3,1%), који су великом већином сунити, и протестанти (0.99%), док су друге религије слабије заступљене. Становништво чини и 1,11% атеиста.

Устав и закони Србије дозвољавају слободу вероисповести, што се у пракси и поштује, иако слобода вероисповести није остварена у потпуности. Примери овога су постојање две исламске заједнице у Србији и њихов међусобно напет однос, питање национализоване имовине верских заједница, као и спорадични напади на вернике, службенике и објекте мањих верских заједница.

Србија нема државну религију, па се тако ни верски празници не третирају као државни, али је грађанима дозвољено да прослављају верске празнике, као и одређен број нерадних дана за најзначајније празнике за сваку вероисповест (први дан Божића, Ускрс, крсне славе, Рамазанског и Курбан-бајрама и Јом кипура).

Уредбом Владе Србије о организовању и остваривању верске наставе, од школске 2001/2002. године се као изборни предмет у свим основним и средњим школама Србије учи веронаука. Постоји више врста верске наставе, која се иначе одвоја кроз један час седмично — православна (катихизис), исламска, католичка, протестантска и јудаистичка (јеврејска). Осим похађања овог предмета, други избор је грађанско васпитање.

 

 

 

Државни симболи

Химна Републике Србије је уједно и стара химна некадашње Краљевине СрбијеБоже правде“, уз незнатно измењен текст.

Грб Републике Србије је стари грб Краљевине Србије из доба Обреновића из 1882. године и чини га двоглави бели орао са штитом на грудима на коме су крст и четири оцила, а изнад глава орла се налази круна Немањића.

Република Србија има народну заставу која је тробојка са водоравно положеним бојама: црвеном, плавом и белом. Поред народне, постоји и државна застава која је у основи иста као и народна с тим што на трећини дужине гледано са лева на десно на плавом пољу стоји и мали грб Србије.

Међународна политика

Република Србија је и чланица више међународних организација као што су: Организација уједињених нација (ОУН), Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Пакт за стабилност југоисточне Европе, Савет Европе (СЕ), НАТО програм Партнерство за мир, Међународна организација за миграције, Црвени крст.

Залаже се за приступање Европској унији, статус кандидата је добила 2012.

Народна скупштина Републике Србије је 26. децембра 2007. године усвојила Резолуцију о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије којом је проглашена „војна неутралност Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука о том питању“.

Привреда

Пољопривреда чини 16,6% националног БДП-а, индустрија 25,5% и услужне делатности 57,9%. Укупни БДП за 2007. је био око 44,8 милијарди долара. Док је БДП-ППП за 2007. по становнику износио 10,375 долара.

Србија се налази на површини од укупно 8.840.000 хектара. Површина пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 ha по становнику), а на око 4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 ha по становнику). Око 70% укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште, док је 30% под шумама. Највећи ратарски крај је Војводина. Гаји се жито, кукуруз, сунцокрет и соја, те у мањој мери повртарске културе. Најпознатији кромпир је из Ивањице, паприка из Лесковца, а купус из Футога. Шумадија је позната по воћарству; Вршац, обронци Фрушке горе, Александровачка Жупа и део Метохије по виноградима. Сточарство је развијено у Рашкој и у источној Србији.

Србија располаже са око 2 971 220 радно-способног становништва, са стопом незапослености од 22,4%. Најнижа стопа незапослености забележена је у Београдском региону (17,9%), а највиша у Региону Јужне и Источне Србије (27,3%).  (Косово и Метохија око 50%). У пољопривреди ради око 30%, индустрији 46% и услужним делатностима 24% (2002, без Косова и Метохије).

Туризам

Сеоски туризам се у Србији третира као приоритетан у оквиру оних видова туризма који су везани за посебна интересовања (нарочито се потенцира развој еко-туристичких села на брдско-планинским подручјима, која нуде здраву средину, еколошку храну, угодан амбијент, активан одмор у природи, етнографске и друге културно-историјске вредности). У досадашњем развоју брдско-планинских села доминантну, а често и једину функцију привређивања имала је пољопривреда (углавном сточарство и ратарство).

Такође, у Србији су развијени и бањски, планински и урбани (градски) туризам.

 

 

 

Саобраћај

Србија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај.

Путна мрежа Србије има 40.845 километара, од тога су око 5.500 километара путеви првог реда. У мрежи је 498 килиометара ауто-пута под наплатом путарине и 136 километара полуауто-путева под наплатом путарине.

Железнице Србије А. Д. обављају главну делатност промета роба и путника на националној мрежи пруга. Укупна дужина железничке мреже у Србији је 3.619 km а укупна дужина путева је 42.692 km (асфалтни) и 24.860 km (бетонски).

Најзначајнија саобраћајница је друмско-железнички европски коридор 10 (ауто-пут Е-75, СуботицаБеоградНишПрешево; са својим краковима ауто-пут Е-80 НишДимитровград као и ауто-пут Е-70 ШидБеоград), који је кроз историју био пут који је повезивао исток и запад, који је спајао Блиски исток и средњу Европу.

Кроз Србију тече река Дунав, важан пловни пут (коридор 7) који повезује средњу Европу са Црним морем. Поред Дунава, пловне реке су: Сава, Морава и Тиса, као и канал Дунав—Тиса—Дунав.

Аеродроми за међународни путнички саобраћај у Србији су аеродром Никола Тесла у Београду, аеродром Кοнстантин Βелики у Нишу, аеродром Слатина у Приштини и аеродром Морава у Краљеву.

 

Празници

Датум

Назив

Напомене

1. и 2. јануар Нова година Нерадни дани
7. јануар Божић Нерадни дан
14. јануар Српска Нова година Нерадни дан
27. јануар Дан Светог Саве Радни дан, нерадни у школама
15. и 16. фебруар Дан државности Републике Србије Нерадни дани
  Велики петак Нерадни дан
  Васкрс Нерадни дан
  Васкрсни понедељак Нерадни дан
1. и 2. мај Празник рада Нерадни дан
9. мај Дан победе Радни дан
28. јун Видовдан Радни дан
21. октобар Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату Радни дан
11. новембар Дан примирја у Првом светском рату Нерадни дан

Поред наведених празника, запослени имају право да не раде за одређене верске празнике, и то:

 

Светска културна баштина УНЕСКО-а у Србији

2007 – Царска палата Феликс Ромулијана код Гамзиграда