: : моја школа : :
Архиве

Protected by Copyscape

Животне или социјалне вештине су способности прилагођавања и позитивног понашања које омогућaвају особама да се успешно носе са захтевима и изазовима које пред њих поставља живот свакога дана.

Постоји неколико основних социјалних вештина које свако дете треба да научи још у предшколском добу, а које су темељ за повезивање с другима, за одговарање на осећања других и превазилажење конфликата. Оне су битне за касније стварање дуготрајних личних веза и успех у школи и животу уопште.

Када малишан успе да се сам обуче или да виљушком стави залогај у уста, а да му он не заврши на поду, родитељ осећа неизмеран понос, јер његово дете учи да самостално обавља неке основне радње. Када дете још мало порасте и успе да реши неки школски или други интелектуални задатак потпуно самостално, родитељ је испуњен  срећом због напредка свог детета.

Данашњи малишани су изузетно напредни и откривају низ вештина које нас задивљују. Али ту није крај. Они морају научити много више од бриге за своје тело и писања слова како би у будућности били успешни. Контролисање импулсивног понашања, стављање својих потреба на страну, препознавање властитих осећања и управљање емоцијама, спадају у категорију емоционалне интелигенције, односно социјализације која је веома значајна за читав живот.

Социјалне вештине подразумевају успешно повезивање с другим особама, одговарање на њихове осећања и гестове као и превазилажење конфликата. Постоји пет основних вештина којима можете научити децу и пре него што крену у школу и почну их примењују свакодневно.

 Како прихватити пораз?

Малишанима је то најлакше показати на властитом примеру. Када играте неку игру, дозволите детету да победи и потом кажите “Јао како си ме испрашио! То је било баш забавно. Хајде да се играмо поново. Можда ћу сада бити боља”. Нека дете победи у већини случајева, али понекад је добро и да родитељ однесе победу уз коментар: “Овај пут сам ја победила. Али и ти си био одличан током целе игре”.

Уколико се дете разљути јер није победило, покушајте да му објасните како нико не воли да губи, али да је и то део игре, а прави губитник је само онај ко се током игре није трудио. Дете би око пете године живота већ требало да престане да плаче и љути се уколико не побеђује у некој игри или задатку. Можда ће требати милион одиграних партија карата или не љути се човече, али дете ће с временом да научи како да контролише емоције.

 Како се укључити у групу?

Нико не жели да његово дете слепо следи групу, али свако дете треба да зна како  да се укључи у неку активност, или већ формирану групу вршњака око неке активности. У сваком аспекту живота дете ће требати да ради у групи, од школских пројеката до радног места. И деца и одрасли понекад су убачени у групу других људи коју нису, нити  би сами изабрали, али сви морају да науче како да комуницирају и преговарају, како да размењују идеје и како да препознају свачију улогу у заједничкој активности. У групама се стварају и вође који од најранијих година знају да појединце у тиму и њихове идеје и способности уједине у заједничку ствар.

Малу децу пре свега треба да научите како на најлакши начин да приступе групи.Понекад ће дете покушати да разговара са целом групом, а понекад ће одабрати једно дете коме ће се обратити. Када решите да своје дете суочите са групом вршњака, погледајте које дете показује пријатељске сигнале и отвореност. Ти сигнали су обично невербални и мала деца не могу да их препознају. Објасните детету како ће пријатељски расположени појединац у групи вероватно да гледа у његовом смеру, да се смешка, или ће му чак и махати. Најбоље је да управо то дете пита  “Могу ли са вама да се играм?”. Значи најбоље је приступити оном детету у групи, које је успоставило неки физички контакт или гест и пре обраћања.

 Како се борити за оно што је праведно?

Стати у обдрану оних које други омаловажавају понекад је тешко и одраслима, јер је на неки начин и властита позиција на коцки. Ипак, то је пожељно и добро, јер показује одређене вредности које особа у себи носи. Деци код таквих ситуација такође треба помоћ. Имати самопоуздање и осећај морала да одбијемо да се придружимо групи која задиркује или омаловажава другу особу или се чак вербално заузети за слабијег у друштву, захтева неколико вештина: емпатију (разумевање да је жртва повређена и да пати), способност тактизирања (разлучивање тока догађања) и способност предвиђања шта ће друга деца учинити.

Предшколци су обично фокусирани на правила и знају не сме да се задиркује, па ће се  вероватно тужакати одраслима уколико се то догоди. Уколико је дете дошло да се пожали вама, покушајте да нагласите емпатију у целом случају: “Добро је да си дошла/дошао да ми то кажеш, јер би вероватно и тебе повредило да ти неко каже да си “клемпав”. Ова техника помаже деци да схвате како би се и сами осећали лоше да их неко задиркује, те развија код малишана жељу да заштите онога који је био повређен.

С друге стране, уколико разговарате с дететом које је задиркивало друге, употребите сличан сценариј: “Шта би било да је неко други теби учинио нешто такво? Што мислиш, како би се ти осјећао/осјећала?”. И на тај начин дете упознаје осећаје других. Једноставно понављање овог обрасца “стављања у туђу кожу” и разговор о могућим осећајима, развиће с временом емпатију код детета.

 Како бити добар глумац?

Бити Марyл Стрееп или Роберт Де Ниро на игралишту, значи научити дете које осећаје треба да  открије, а које је боље да задрже за себе и маму и тату касније код куће. Исто тако, ова техника учи децу како да буду мање искрена са циљем да се заштите осећаји другог малишана. Бити искрен је изузетна врлина, али деца морају да схвате да није лепо да питају тетку нпр. “Зашто ми ниси купила ПлаyСтатион уместо ових глупих термо чарапа?”. Постоји разлика између искрености и пристојности и деца је морају и могу научити.

У предшколској доби се учење пристојности своди на контролисање импулсивног понашања. Деци могу да се  дају врло јасни савети: “Када добијеш неки поклон, било би лепо да кажеш хвала, па чак ако ти се поклон није одмах свидео”. Није довољно рећи: “Буди љубазан према тетки кад дође у посету”. Деци треба да објасните зашто је важно бити пристојан, јер “тетка је стара и нема пуно новца и није знала што би желео/желела да ти донесе”. Исто тако, дозволите детету да само каже што мисли, и изрази осећаје према ситуацији када сте насамо.

Како преиспитивати ауторитете?

Благослов је имати дете које учини све што му кажете. Али дете које преиспитује ауторитете и то успева да чини уз дужно поштовање, је дете које ће знати да се о себи брине на дуге стазе. Дете које може на пристојан начин да затражи нешто што одрасли нису имали на уму и притом не разљути околину, одрасће у особу коју други поштују и с којом желе преговарати и радити.

Преиспитивање ауторитета је главна животна мисија предшколаца и најчешће се не догађа на пристојан и суздржан начин, а из разлога што малишани нису вешти у контролисању својих емоција. Ваш главни циљ у овом периоду дечијег развоја је да га научите како да  нешто лепо замоли или затражи. На пристојно питање, нека ваш одговор буде већином “да” (уколико је захев разуман и не штети детету). Ову вештину практикујте код ситуација које су заправо неважне. Уколико вас дете лепо замоли да данас носи мајицу са диносаурусом која је већ требало да буде на прању, а не мајицу с натписом, попустите. На тај начин чувате енергију за оне ситуације када ће одговор бити “не”, а дете учите да лепа реч отвара врата и да само може да одлучи да ли ће до циља да дође са “молим те” или неће до њега уопште доћи јер је вриштало и плакало.

Развој животних вештина укључује физички, емотивни, образовни и друштвени развој деце и одраслих. Пример је родитељ који помаже детету да савлада градиво или супружници који равномерном поделом и организацијом обавеза примером указују на значај поштовања и сарадње.