: : моја школа : :
Архиве

Protected by Copyscape

Значајан фактор у социоемоционалном и когнитивном развоју појединца је квалитет интерперсоналних односа који се успостављају између детета и особа из његовог окружења, а највећи утицај на развој и сазревање детета имају вршњаци. Квалитет и квантитет вршњачке интеракције током детињства има утицаја на текући, али и на каснији развој. При контакту са вршњацима, деца увиђају да постоје становишта која се разликују од њихових. Они разматрају предлоге друге деце, а дискусија која се развија међу вршњацима је, чак и значајнија од дискусије детета и одраслог, због симетрије у интеракцији. Деца усвајају социјалне вештине учествујући у вршњачкој заједници као њен део. У њој уче како да раде, како да слушају, да размишљају и да  саосећају са другима.

Бројна истраживања и добијени налази потврђују чињеницу да вршњачки односи имају веома значајан утицај не само на текући развој, већ и на каснији, академски, бихејвиорални и емоционални развој. Да ли ће дете бити прихваћено или одбијено у каснијем периоду, зависи од тога на који начин и у којој мери оно ступа у односе са својом вршњачком групом у раном детињству. Треба још истаћи као најбитнију ствар да вршњачка група има главну улогу у формирању личности, то јест, од ње највише зависи у какву ће се особу формирати дете.

Често је на сцени окрутна друштвена игра жигосања различитих и неуклопивих у шаблон. Честа су одбацивања због културолошких, физичких или финансијских разлога. Од друштва изопштена деца најчешће упадају у другу крајност (превише су затворена, нападна, свадљива). Одвојеност од пријатеља често је несрећно искуство за децу, што може негативно да утиче на њихово ментално здравље, док је одбијање од друге деце уско повезано с проблемима као што су депресивна расположења и агресивност, као и несоцијално и деликвентно понашање. Деца која су невољена или одбачена од стране својих вршњака имају тешкоће у интерперсоналним односима. Одбаченост спада у релативно стабилну категорију. Уколико одбачена деца промене социјалну средину и нађу се у новој групи вршњака, они често поново добијају статус одбачених. То доказује да се једном успостављен статус дуго задржава као такав.

Резултати показују да одбачена деца често испољавају агресивно, асоцијално понашање, ометају друге, имају ниже самопоуздање у односу на популарну децу, усамљени су, надмени и упадају у невоље због чега су им понекад и наставници мање наклоњени јер их процењују као особе које су склоне девијантном понашању.Одбачена деца се налазе под великим ризиком. Код њих је већа вероватноћа појаве негативних исхода, као што су деликвенција, криминалитет, понављање разреда, проблеми у понашању и слично. Одбачени ученици имају већу шансу у односу на остале статусне групе за доживљавање тешкоћа у постизању школског успеха. Ризик за настајање ових проблема није једнак код све одбачене деце. Утицај вршњачке одбачености повећава се са дужином трајања и временском близином таквог социјалног искуства.

Постоји неколико разлога зашто деца бивају одбачена од стране својих вршњака: ометање других на настави, неуспешност у учењу (што одређује социјални углед ученика у разреду), незрелост или неприпремљеност за ефикасно учествовање у социјалним ситуацијама. Повезаност статуса одбачености са тешкоћама у учењу карактеристична је за ученике од најмлађих до најстаријих разреда основне школе.Ова веза је пронађена и код деце на предшколском узрасту. Школско постигнуће негативно корелира са вршњачком одбаченошћу и у старијим разредима основне школе и у средњој школи, то јест, одбачени ученици чешће имају тешкоће у школском раду и самим тим постижу и лошије резултате из различитих предмета. У спроведеном лонгитудиналном истраживању показано је да ученици који су имали статус одбачених у трећем и четвртом разреду, у осмом разреду постижу слабији школски успех. Такође,они који су превремено напустили школу углавном су на млађем узрасту били одбачени, док у ставовима према школи није нађена разлика међу ученицима различитог социометријског статуса. Већина истраживања која су рађена у вези са вршњачком припадношћу и школским постигнућем важе за све културе.На основу добијених налаза, потврђено је постојање реципрочних ефеката школског постигнућа и социјалног функционисања.Утврђено је да се академска неуспешност одражава на социјалну компетенцију и вршњачку прихваћеност, као и да показатељи социјалне некомпетенције , то јест, агресивно-деструктивно понашање и вршњачка одбаченост негативно утичу на школско постигнуће.

Одбаченим ученицима недостају одговарајуће социјалне вештине које не доводе до тога да ученик буде паметнији, већ му пружају могућност да користи вештине учења и знање којима се испољава постигнуће. Постоје програми вежбања социјалних вештина који доприносе ефикасном мењању социјалног понашања, и  до одређене мере су успешни у генерализацији тих ефеката, вршњачкој прихваћености и редуковању асоцијалног понашања ученика. За одабир ученика којима је потребна обука најчешће се користе социометријске технике, а уз то се препоручује и систематско посматрање понашања ученика.