Четири разреда смо прошли заједно – корак по корак, срцем до срца

Четвртак, 12. јун, био је све, само не обичан дан. За наше ђаке, сва три одељења четвртог разреда, то је био крај једног важног раздобља. Раздобља у којем се није учило само читање и писање, већ и шта значи бити друг, како слушати, разумети, опростити.

У школском дворишту све је било спремно балони, сточићи пуни послужења, музика, конфете и много узбуђених, раздраганих лица. Било је загрљаја, било је смеха, али и понека суза застала је у оку  од поноса, среће и оног тихог осећаја да нешто важно управо остаје иза нас.

Журка је била више од забаве  била је симбол заједништва. Деца су се дружила без подела на одељења, као једна генерација која је заједно учила, грешила, расла и  успела.

И када се последња песма угасила, када су се балони полако издували, а двориште испразнило  знали смо да ово није крај. Ово је почетак нових снова, са сећањима која не бледе.

Као учитељице, поносне смо што смо биле уз ову децу на њиховом првом школском путу. Свако слово које су написали, свака нова реч, сваки први задатак, свака суза и сваки осмех  све је то било део једног заједничког путовања.

Четврти разред је био наш први мали свет.
И остаће наш  заувек.

Са вером у њихове  нове кораке,

учитељице Мирјана, Верица и Јелена