Полазак у први разред из угла педагога

 

У животу човека постоје одлучујући тренуци, значајни догађаји којих ће се увек сећати. Од тога како буде припремљено за њега у великој мери зависи успех у прилагођавању школским обавезама и школском животу уопште. Полазак у први разред је веома важан доживљај и за дете и за породицу. На који начин ће дете прихватити школу, много зависи од родитеља, односно како и на који начин неговати позитиван однос према школи, школским обавезама, учитељима и вршњацима. Важно је рећи детету да ће  на почетку бити  другачије него у вртићу,  али да ће се брзо привићи и радовати. Има много дилема око тога како најбоље помоћи детету да се снађе у свему ономе што га очекује у првом разреду.  Поједини родитељи уче дете  да чита и пише пре поласка у школу (унапред  савлађујући школски програм) , што није препоручљиво јер ако дете научи нешто погрешно, учитељ ће имати више залагања да га одучи од погрешног, него да га учи од почетка. Изузетак су свакако ситуације када показује интересовање за читање и писање и то интересовање не треба ускраћивати. Оно што се уствари највише препоручује  пре поласка у школу су игре концентрације, памћења, разумевања, слушања и вољне пажње.  Нема лепше и занимљивије игре попут Игре меморије: вежба се перцепција, вољна пажња и концентрација, сви битни елементи успешног праћења наставе.  Игрица  „ Не љути се човече“ са друге стране вежба стрпљење, самоконтролу и одлаже одмах- и сад задовољавање личних потреба, јер треба сачекати свој ред у игри и потезе других играча.  Дете од родитеља највише учи и за дете су мама и тата први и најважнији извори сазнања: у маму и тату дете има највеће поверење. Слуша шта причају, понавља шта је чуло од њих, често их имитира, интересује се за оно што је њима  занимљиво. Треба имати у виду да нису сва деца иста  нити се на исти начин и једнако брзо привикавају на нове ситуације, односно полазак у школу. Оно што им може олакшати и што их може охрабрити јесу  позитивни разговори о школи, заједничка куповина школског пробора, уређивање радног школског кутка у кући. У току разговора, објаснити  деци шта ће се све радити у школи, какве занимљиве ствари ће научити, да ће упознати много добрих другова. Зато  никако није пожељно употребљавати реченице „ Уживај сада, видећеш кад кренеш у школу…“.

Пред полазак у школу, треба успоставити и ритам дана, да до септембра се успоставити ритам буђења и одласка на спавање, довољно сна, како би школски дан протекао мотивисано и са пуно елана. Не заборавите да ће у почетним данима школе бити важна родитељска  укљученост, која треба постепено да се смањује и да води до потпуне самосталности у учењу.  Важно је да се не инсистира на оценама и не поставља увек питање „ Коју су оцену добио?“,  јер се тиме прави притисак да се учи за оцену, а и не да би се нешто ново научило. Пратите интересовања детета и шта највише воли од предмета, и покушајте да нађете систем мотивације који је у складу са интересовањима детета.

Срећан полазак у школу будућим ученицима првих разреда и њиховим родитељима, бакама, декама, будите поносни на свог малог ђака и не заборавите да му то и покажете!