kadikoy moto kurye umraniye moto kurye tuzla moto kurye atasehir moto kurye moto kurye moto kurye moto kurye moto kurye moto kurye

moto kurye moto kurye moto kurye moto kurye moto kurye moto kurye moto kurye moto kurye

Храм Светих апостола Петра и Павла

Храм Светих апостола Петра и Павла у Врчину је место духовног одрастања свих нас, место сусрета са људима који су се око њега окупљали и кројили судбине народа и писали странице историје.

Ова група и њени чланови имају за циљ да ово духовно и национално благо представе другима и да знањем о својим коренима и знаменитостима места у коме су рођени, расли, расту, живе, поносно корачају путевима на којима ће се писати неке нове љубави, неке нове странице историје и ко зна шта све још ? Ово је храм свих нас….

Кратке белешке о нашем храму

Црква св.апостола Петра и Павла се налази у београдском насељу Врчин, у општини Гроцка, на око 20 км од центра града. Село Врчин се први пут помиње у XVI веку, у турском попису влаха Београдске нахије из 1528. године под називом Хрчин (Хирцин) са 6 домова. У попису из 1528-30. године, види се да је село имало 12 становника, а 1560. године 19 становника. У том попису се помиње и „поп син Вујице“, а такође и „манастир Раковица код села Хрчина“. Немамо податак о томе да ли је село у овом периоду имало цркву, или су богослужења вршена у манастиру Раковица.

Релевантни подаци нам у многоме потврђују народно предање које говори о постојању три цркве. Помињу се локалитети Манастириште на Завојцима и Црквиште у Белој Земљи. Прва црква у Врчину је саграђена у XVIII веку. То је била стара брвнара са каменим темељима, подигнута на месту званом Прљуша. Друга црква је била сазидана на месту званом Синђелићеве воде, где се и данас могу наћи остаци црквене грађевине. Вероватно је саграђена крајем XVIII или почетком XIX века, у годинама слободе после Првог српског устанка. Турци су је развалили када су Врчинци након пропасти државе пребегли у Аустрију. Црква је по њиховом повратку 1815. године обновљена и у њој су се вршила богослужења све до 1829. године, пошто је убрзо започета грађа нове врчинске цркве. Она је преправљена и дограђена 1834. и 1896. године, што видимо на основу записа који је уклесан на мермеру постављеном у цркви: „Храм овај посвећен Св. Апос. Петру и Павлу сазида се 1830. године за владе кнеза Милоша Обреновића, Митрополита Остојића. Украшен и доправљен 1896.године настојањем свештеника М. Кузмановића и В. Петровића и тутора Мих.Јашића и Рад.Синђелића“. Податке о изградњи цркве нам пружа и преписка вођена између кнеза Милоша и његових људи који су били задужени за изградњу нових објеката у Београду и његовој околини. Тако, Марко Богдановић у писму писаном у Београду 22. јула 1834. године обавештава кнеза Милоша да су „Врчинци за нову цркву однели из Лештанског мајдана око 140 кола камена“ и да је то, наводно, одобрио лично кнез Милош. Даље, Милутин Савић из Гроцке извештава кнеза да је црква у Врчину „до ћемера дошла“, тражећи дозволу да је заврше са материјалом који се може донети са рушевине манастира у Лештанима.

Архитектура храма

Црква је обликована као једнобродна базилика, засведена полуобличастим сводом са једном полукружном апсидом и полукружним певницама утопљеним у масу зида, тако да су споља једва назначене. Зидана је од камена и врућег малтера, монолитног конструктивног склопа, омалтерисана са спољашње и унутрашње стране. Црква је пиластерима и потпорним луцима подељена на три травеја, простор солеје и певница и олтарски простор. Овај део цркве је и најстарији и сачувао је основне карактеристике црквених грађевина Милошевог времена. Припрата и хор су дограђени накнадно, као што је поменуто, 1896. године, а звоник 1933. године.

Иконостас и живопис

Иконостас врчинске цркве је рађен 1896. године у духу неокласицизма. Иконе на њему су радили сликари Олга и Лазар Крџалић, који је иконопис учио у Московско-сергејевској лаври од 1854. до 1884. године.

Црква је фрескописана у периоду од 1997-1998. године у византијском стилу. Фрескопис су радили Драган Марунић и ђакон Никола Лубардић.

Црква поседује десетак литургијских књига из XVIII века, занимљивих како по времену, тако и по месту штампања. Међу њима се издвајају: Псалтир, штампам у Москви 1760. године; Апостол, штампан у Бечу 1795. године; Ирмологија, штампана у Бечу 1791. године у Курцбековој штампарији; Триод, штампан у Москви 1813. године; затим комплет Минеја, штампан такође у Москви у првој половини XIX века и једна Пасхалија, штампана у истом периоду у Београду.

У црквеној порти се налазе надгробне плоче из прве половине XIX века

kadikoy moto kurye umraniye moto kurye tuzla moto kurye atasehir moto kurye moto kurye moto kurye moto kurye moto kurye moto kurye

moto kurye moto kurye moto kurye moto kurye moto kurye moto kurye moto kurye moto kurye