Беседништво

 

У четвртак, 18. 5. 2023. године, поводом обележавања Дана школе одржано је по први пут у нашој школи такмичење у беседништву под називом „Говор љубави“. Пред многобројном публиком представило се 14 ученика: Андреј Лујић 8/4, Вукашин Стевановић 8/4, Лука Тијанић 8/1, Маша Перић 7/2, Николина Николић 7/2, Матеја Ољача 6/2, Данило Лазаревић 6/2, Софија Бакаловић 6/2, Анастасија Радић 6/2, Ана Теофиловић 6/1, Сара Вагић 6/1, Андријана Станић 6/1, Александра Бурсаћ 6/3 и Петар Савић 4/3. Такмичење је било конципирано тако да ученици говоре на задату тему уз могућност коришћења подсетника. Пропозиције су налагале да презентација беседе траје до пет минута. Ученици су одговарали на четири одабране теме: „Срећа је увек била тамо где је неко умео да воли“, „Гласам за љубав, разумевање и толеранцију“, „Утицај друштвених мрежа на живот младих“ и „Најјачи човек на свету је мајка“.

Директор Основне школе „Свети Сава“ Добрица Синђелић поздравио је све присутне такмичаре и њихове другаре који су дошли да им пруже подршку, родитеље, наставнике и жири. Одржао је кратак мотивациони говор којим је охрабрио ученике и указао колико је важно да негујемо вештину говорништва. Стручни жири су сачињавали: Слободан Ћустић, глумац и председник жирија, Сунчица Ђорђевић и Анђела Калуђеровић, наставнице српског језика. Одлука жирија је била једногласна – победника овог пута нема. Наш познати глумац Слободан Ћустић је на одушевљење публике говорио познату беседу и истакао да су сви такмичари били изванредни и да сви заслужују награду јер су сви показали велико умеће и таленат.

Дао им је и корисне савете како да развијају реторичку способност и препоручио им књиге које ће им у томе помоћи. Посебно га је дирнула снажна порука коју су ученици послали, њихово здраво расуђивање и високоморални ставови. Сви они су данас говорили језиком љубави, залагали се за једнакост, толеранцију и праве вредности.

Беседништво као уметност говорништва има за циљ развијање ораторских способности, усавршавање говора и овладавање сценом. Елоквенција као естетичко-поетичкиелемент говорништва указује на способност стилскогуобличавања говора и владање реторским фигурама, штопредставља естетску димензију реторике и беседништва.Како беседа мора да задовољи естетске критеријуме лепоте, она тиме омогућава говорнику да сам развија сопствениестетски сензибилитет.  Извођењем говора беседник морада се наметне публици и да је убеди у своје логички валиднеи морално засноване ставове. Ово се постиже увођењемпосебног драмског набоја у излагању. Када пишу говоре назадату тему, ученици се обучавају у самосталном истраживачком раду и баратању различитим сазнајним ресурсима, које потом треба да ваљано логички структурирају и естетски уобличе и на један надахнут начин презентују публици. Беседник је у неку руку као глумац напозорници, само што не изговара туђи текст, него говори своје ставове у које је дубоко уверен.  На овом месту он мора да презентује снагу и лепоту вербалног изражавања спојену са адекватним гестовима и мимиком, како би био што убедљивији публици којој се обраћа. Све ово заједно треба да остави дубоки траг у душама слушалаца и да их припреми за доношење сопственог суда о говорницима, јер и публика има свој глас којим награђује оног беседника којиим је био најубедљивији.

Постоји ли мелодија слађа од добро усклађеног говора? Која је песма боље уобличена од уметнички обликоване реченице? Који је то глумац, који опонаша стварност, забавнији од говорника који се хвата у коштац са стварним случајевима? Ко може елоквентније од говорника подстицати на врлину, ко оштрије одвраћати од порока, кожешће корити злотворе, ко лепше хвалити добре? Чијинапад може снажније сломити похлепу, чија утеха може нежније утишати бол?“говорио је Цицерон.