Дан сећања на Доситеја Обрадовића

 

„Дан сећања на Доситеја Обрадовића“  установљава се 10. априла јер је то једини тачан, релевантан датум везан за његов живот. Дани од 10. априла и  наредни дани у априлу обележавају се разним културним манифестацијама – под именом „Доситејеви дани“, а активности које реализују ученици и наставници наше школе налазе се на школском сајту  https://os-svetisava.edu.rs/

Димитрије Обрадовић је рођен 1739. године у банатском селу Чакову, близу Темишвара. Још као дечак показао је велико интересовање за књигу и учење и одлази у манастир Хопово  на Фрушкој гори да се замонаши.  Ту је узео монашко име Доситеј.

Даљи пут Доситеја Обрадовића вођен је увек жељом за стицањем нових знања и учењем. На путу учења и путовања кроз Европу, Доситеј је био и ученик и учитељ. По доласку у Србију 1807.године, постаје директор свих школа, оснива Велику школу – претечу Универзитета, прву београдску богословију, постаје члан прве српске владе задужен за просвету, али и први министар просвете…  учествује у утемељењу правног поретка устаничке Србије, али и у дипломатским мисијама.

Доситеј је дубоко веровао у свој народ, али уз учење, ширење просвете и науке.

Међу личностима од 18. века до данас, Доситеј се најинтензивније обраћа свом народу где год га има, а имао је јасну свест о етничкој и језичкој целини и целини језика без обзира на верске разлике, истичући да је просвета и наука основ напретка. За њега је најважнија љубав према истини и правди, борба против заблуда и незнања… Важно је за Доситеја „слободно мислити и о свакој ствари слободно расуђивати и говорити “. Због свих тих разлога још за живота његово име је у српском народу било свето, а нове генерације су га поставиле уз Светог Саву и Вука Караџића.

 

Доситејеви дани треба да опомињу, пре свега, на његову заветну поруку: да само деловање на истини и здравом разуму, у интересу добра заједнице, оправдава јединку као друштвено биће. У новије доба српске историје ми немамо значајнијег ни утицајнијег проповедника вредности – као што су добро,  доброчинство, љубав, трпељивост, пријатељство, поштовање, сарадња, ни критичара наших слабости, као и слабости људског рода кроз историју.

 

Његова велика љубав према свом народу исказана је још за његовог живота жељом да на његовом надгробном споменику буде записано: „Овде леже његове српске кости, он је љубио свој род“.

 

Презентација ОШ „Свети Сава“ ‘- Доситејеви дани

 

 

 

Skip to content