„ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ“ – „Kултурно наслеђе – лепеза могућности“

Културно наслеђе кроз призму књижевности, мултимедија, ликовне и музичке културе

И ове године наставници ОШ „Свети Сава“ из Врчина креирали су интересантне и
маштовите радионице у оквиру угледних часова и учествовали у манифестацији ,,Дани
европске баштине“. Програм радионица је осмишљен као платформа за повезивање
уметности и праксе, која пре свега деци и младима, али и осталим интересентима, пружа
прилику да приступе уметности на један потпуно нови начин. Сам назив „Културно
наслеђе – лепеза могућности“ у себи носи основну идеју и окосницу. Основни циљ
програма је био да полазницима приближи музичку и ликовну уметност, књижевност и
мултимедије, како би што боље разумели вредности културног наслеђа, како свог, тако и
других народа, и то не као готов, завршен и уобличен сегмент цивилизације, већ као увек
жив и активан процес. Програм је био прилагођен деци од петог до осмог разреда,
укључујући и децу која наставу прате по прилагођеном програму, односно ИОП- у.
Садржај овог пројекта заснован је на радионицама, предавањима и дебатама, које
пружају могућност свим заинтересованима да присуствују и учествују, без обзира на
предзнања из датих области, као и да новостечено знање практично примене и покажу
након завршетка радионица. Битно је истаћи да је свака радионица обрадила и третирала
одређени проблем, те су у том смислу учесницима понуђени примери који су на адекватан
начин повезали њихова претходна знања са новим садржајем. Деци је пружена прилика да
сарађују са наставницима чије искуство и дугогодишња пракса у раду са децом
омогућавају један нови ниво и другачији приступ образовању. Све радионице су
осмишљене тако да су повезале знања из различитих области, путем
интердисциплинарног приступа књижевности и уметности.
Програм је релизован кроз више активности током септембра и октобра, при чему је део
пројекта остварен кроз предавања и дебате, док је други део био радоничарског типа.
Основни циљ пројекта „Kултурно наслеђе – лепеза могућности“ била је едукација младих
на пољу очувања традиционалне културне баштине, затим развој дечије креативности и
социјализација – дружење којим се подстиче боља комуникација и размена идеја. На
креативан начин, кроз игру и дружење, полазници радионица научили су доста о језику,
култури и традицији из које потичу, а истовремено се оснажили и оспособили да постану
и чувари те традиције.
У оквиру музичке радионице „Музички времеплов – музичка археологија“ којом је
руководила Мила Ђачић, етномузиколошкиња и професорка музичке културе, полазници
су пратили предавања на којима су им представљени музички инструменти пронађени у
археолошким ископавањима на територији Србије, који се налазе у музејима и музејским
депоима наше земље. Сагледавањем историјско-археолошкох контекста са
етномузиколошким приступом класификацији нађених инструмената, дат је преглед
историјског континуитета култура и народа који су живели на овом простору и који су
оставили у наслеђе део своје културе и допринели развоју културних добара у нашој
земљи.Mузички инструменти који се налазе у музејима и археолошким депоима у Србији
хронолошки датирају из времена палеолита, неолита, античког периода, римског периода,
словенског периода, раног и касног средњег века.

Ликовна радионица „Све је уметност“ којом је руководила Марина Митрић,
дипломирана дизајнерка текстила и професорка ликовне културе, састојала се из више
сегмената који су приказали могућности за употребу природних материјала за израду
разних објеката, као и природу и стварање уметничких дела од њених ресурса. Одржано је
и предавање на тему традиционалних уметничких заната у којима се користе природни
материјали и радионица прикупљања и илустовања прича и митова о природи ( цвеће,
птице, дрвеће, природне појаве, божанства).
Литерарна радионица „Књижевност и интернет – текст у дигиталном добу“ којом је
руководила Марија Старчевић, професорка српског језика и књижевности, истраживала је
место књижевности и форме књижевног стваралаштва на интернету, пре свега на
друштвеним мрежама. У време када готово свако, а нарочито деца и млади, доста времена
проводи на интернету и тамо са широким аудиторијумом дели своје мисли, осећања и
ставове, намеће се питање да ли је и у којој мери књижевност успела да прокрчи себи пут
у дигитални свет. Да ли твит, објава на Инстаграму или статус на Фејсбуку могу бити
књижевни текст? Како у мноштву текстова различитог квалитета, често сумњивог,
препознати оне који имају уметничку вредност? Како неговати, развијати и очувати
књижевни укус у време када се он неминовно формира и на таквим текстовима?
Литерарна радионица „Књижевност на интернету – текст у дигиталном добу“ настојала је
да одговори на ова и слична питања. Полазници радионице су уз подршку водитеља
радионице анализирали и тумачили књижевне текстове са друштвених мрежа
(Инстаграма, Фејсбука, Тик тока) и поредили их са традиционалним књижевним формама.
Циљ радионице је био да укаже управо на те нове форме, али и да развија критичко
мишљење и књижевни укус код деце и младих.
Овај пројекат је био још један савремен приступ култури и уметности који пре свега
треба да код код младих и деце пробуди интересовања, вољу и страст ка стваралаштву, а
у циљу неговања културног наслеђа. Представља полазиште за развијање нових
компетенција, односно знања из различитих уметничких области, наглашавајући притом
карактеристике сваке области понаособ и чинећи уједно спону у разумевању културе и
култура насталих у различитим временима, уметностима и медијумима. На овај начин
успоставља се својеврстан културни дијалог и дијалог епоха, који доприноси томе да се
млади таленти остваре као чувари културног наслеђа и као будући носиоци културних и
свих других активности.