„Дани европске баштине“ – „Уметност се пише срцем“

„Уметност се пише срцем – културно наслеђе кроз призму књижевности, мултимедија, ликовне и музичке културе“ проjекат је осмишљен као платформа за повезивање уметности и праксе, која деци и младима пружа прилику да приступе уметности на један потпуно нови начин. Циљ пројекта био је да се деци приближе музичка и ликовна уметност, књижевност и мултимедија, како би што боље разумела вредности културног наслеђа, како свог тако и других народа. Након завршетка радионица ученици су стечена знања и вештине представили кроз дискусију, концерт, изложбу радова и зборник литерарних радова.

Програм је реализован у ОШ „Свети Сава“ у Врчину и онлајн, преко платформе Microsoft teams, током претпоследње и последње недеље септембра, кроз три радионице: „Колаж у Београду“, проф. ликовне културе Марина Митрић; „Лепа реч гвоздена врата отвара – кроз традицију и векове“, Марија Старчевић, проф. српског језика и књижевности и „Креативност, идентитет, културно памћење“, Мила Ђачић, етномузиколошкиња и проф. музичке културе.

 

Ликовна Радионица „Колаж у Београду“ састојала се у изради колажа и асамблажа инспирисаних мотивима Београда, пре свега архитектуром која је доказ постојања различитих култура које су се смењивале кроз векове, као и мотивима свакодневног живота урбаног милионског града и догађања у њему, која нуде неограничену инспирацију сваком уметнику. Циљ радионице је био развијање визуелне перцепције постора у коме се налазимо, као и дубље поимање симбола, знакова, облика поред којих свакодневно пролазимо. Ученици су свој доживљај околине изразили кроз технику колажа и асамблажа од предмета, облика и штампаних текстова које су сами прикупили и дали им нов облик и значење, пропуштајући их кроз филтер сопствене свести и обликујући их својим искуствима. Ученици су најпре слушали предавање „О Београду“, ради упознавања са основним елементима посматрања околине. Од прикупљеног материјала су, обликовањем и преобликовањем у техници колажа и асамблажа, створили свој доживљај и виђење града. Слике и скулптуре су настале монтажом тродимензионалних предмета, делова предмета и дводимензионалних сликовних и текстуалних фрагмената.

Литерарна радионица „Лепа реч гвоздена врата отвара – кроз тадицију и векове“ омогућила je деци и младима да се на једноставан и забаван начин упознају са традиционалним стваралаштвом и основним елементима традиционалне културе. Познавање традиције је неопходно за разумевање савремених токова у уметности и књижевности, али и за очување богатог културно-историјског наслеђа. Национални и културни идентитет негован је и чуван управо кроз различите форме усменог стваралаштва које садрже колективно сећање народа од његових почетака до данас. Ученици су упознати са културном баштином и традиционалним књижевним формама, као и са савременим делима која су поникла из традиције као непресушног извора инспирације. Присуствовали су предавањима о народној традицији и књижевности, упознати су са техникама прикупљања етнографске грађе и бележења казивања информаната (записивање, аудио и видео запис), а затим су обликовали, прерађивали и представили прикупљену грађу. Ученици су тако саставили зборник усмене књижевности свог краја. Зборник чине усмена предања и урбане легенде, које ће локалној заједници бити представљене у школском часопису „Ђачки хоризонти“, у специјалном тематском издању.

Музичка радионица „Креативност, идентитет, културно памћење“ ученицима је пружила прилику да упознају основне елементе српске традиционалне културе, кроз предавања о разним облицима те културе и уметности уопште – српски фолклор, са акцентом на народним обичајима, српска народна музика у ширем смислу, народно певање и народна игра. Такође, ученици су имали могућност и да практично учествују у извођењу народне песме и игре, да науче основе или прошире своја знања о овим областима. Традиционално народно певање и народне игре представљају само део богате културне баштине нашег народа, а такве творевине имају значајно место у науци, култури и уметности наше земље. Самим тим њихово очување и популаризовање је неопходно. Полазници ове радионице су учили технике и стилове српског традиционалног певања и игре и добили шире информације о етномузикологији као науци која се управо бави проучавањем и очувањем народног певања, народне свирке и народне игре. Циљ је био првенствено упознавање културне баштине Србије, рад на њеном очувању, јавно представљање и стицање нових искустава, како би управо млади људи постали најбољи презентери правих традиционалних вредности.

Ученици су присуствовали предавањима о српском фолкору (обреди и обичаји), српској народној музици, певању и игри, пројекцијама документарних филмова о српском фолклору, народној култури и уметности. Активно су учили технике традиционалног народног певања и традиционалне народне игре. Основни циљ едукативне радионице „Креативност, идентитет и културно памћење“ била је едукација младих на пољу очувања традиционалне културне баштине, затим развој дечије креативности и социјализација – дружење којим се подстиче боља комуникација и размена идеја.

У данашње време деца проводе сате на интернету који нуди већ прежвакани производ, готове слике и мисли и намеће туђе идеје, чиме се губи осећај за посматрање стварности и самостално просуђивање и закључивање. Самим тим јавила се потреба за враћањем фокуса на самог човека и његов лични развој, свест о битисању у простору у ком коегзистира са другим човеком и његовим материјалним, интелектуалним и духовним творевинама. На креативан начин, кроз игру и дружење, полазници радионица су научили доста о језику, култури и традицији из које потичу, а истовремено постали и њени чувари. Већ дуги низ година се често говори о паду вредности у нашем друштву и стагнацији културе, па је у том смислу најопштији циљ радионица био да се ученицима понуди алтернатива и могућност избора. Деци и младима је пружена прилика да уместо пасивних конзумената сервираних садржаја, дискутабилног и сумњивог квалитета, постану активни учесници у креирању културног живота, а у будућности и његови носиоци.

Мила Ђачић, проф. музичке културе

Марина Митрић, проф. ликовне културе

Марија Старчевић, проф. српског језика