Извештај са екскурзије ученика VIII разреда

Ученици осмог разреда су од 13.10. до 15.10. били на екскурзији која је обухватила путни правац:

Врчин- Овчарско кабларска клисура- Златибор- Вишеград- Мокра Гора- Златибор- Врчин

На екскурзију је пошло 82 ученика и 4 наставника.

Први дан путовања је обухватао посету манастира Ваведење који се налази у Овчарско кабларској клисури. Наставак пута нас је водио ка Златибору где смо посетили Стопића пећину, једну од највећих пећина овог подручја са изванредном геолошком архитектуром. Након пећине упутили смо се ка обиласку водопада Гостиље који је спектакуларан у својој лепоти и лако је очарао наше ученике. Етно село Сирогојно је такође било незаобилазно на нашем путу па смо га радо посетили и упознали се нашим обичајима који су пред рубом заборава. Након изузетно садржајног дана упутили смо се ка хотелу где су ученици били смештени током екскурзије.

Други дан пуовања је започео узбудљивом вожњом Шарганом у познатом возићу Ћири. Ученици су могли да виде изванредну природу Таре и да се још једном увере да она свакако заслужује обележје Националног парка. Након лепе и лагане вожње возићем пут нас је водио ка Републици Српској и посети манастира Добрун. Наставак пута је био ка Вишеграду и посети Андрићграду. Шетња мостом је пробудила посебне осећаје и захвалност на знању које нам је омогућило да током шетње водимо дискусију о географији, историји, књижевности и биологији Дрине и моста који је њен неодвојиви део. Лаганим корацима кроз мирни Вишеград смо стигли и до Андрићграда где смо поред многих историјских и књижевих чињеница упознали и добар укус сладоледа. Ипак, ученици су нам признали да им је најлепши део Вишеграда био укус добрих ћевапа у лепињи. Са задовољним чулом укуса и пробуђеним новим осећајима упутили смо се ка Србији и посети Мећавнику.

Трећи дан је био резервисан за каубоје и индијанце, посетили смо „El Paso City” на Златибору и упознали се са начином живота каубоја и индијанаца који је био доста другачији и изазовнији него наш иако нам се некада чини да је другачије. Најзанимљивији део ове посете су били најхрабрији ученици који су се одважили да пробају јахање бика и брзо се уверили да ипак Homo sapiens није најјачи на планети а нас наставнике су уверили да дете у нама увек постоји без обзира на године. Наравно безбедност ученика је била на максималном нивоу. Након интересантног времена проведеног у атмосфери каубоја и индијанаца вратили смо се на ручак и даље пут наставали ка Овчар кабларској клисури где смо обишли манастир Благовештење и схватили да смо током ова три дана екскурзије имали добру физичку и психичку форму. Пут смо наставили ка Врчину где смо стигли у вечерњим сатима и тиме завршили једну од лепших и посебно емотивну екскурзију. Осећаји се памте па се надамо да ће наши ученици увек имати лепо сећање на ову екскурзију и да ће је са осмехом препричавати. Ми хоћемо.

Јелена Вукчевић,

вођа пута