Једнодневна екскурзија ученика III и IV

Једнодневна екскурзија за ученике трећег и четвртог разреда реализована је 13.05.2025. године. Релација на којој је реализована екскурзија била је: Врчин – Текериш – Троноша – Тршић –  Бања Ковиљача – Врчин, са поласком у 08:00 часова, а доласком око 19:30 часова. На екскурзију је кренуло 90 ученика, 6 наставника.

Екскурзија је изведена преко  туристичке агенције „Вања травел“ из Београда.

Одељењске старешине које су водиле своје ученике на екскурзију биле су:

Љиљана Кнежевић   III/1, (10 ученика)

Радица Костадиновић   III/2, (15 ученика)

Слађана Вагић   III/3, (17 ученика)

Мирјана Јашић IV/1 , (21 ученик)

Јелена Козлина IV/2 , (14 ученика)

Верица Алавања IV/3, (13 ученика)

Вођа пута ученика трећег и четвртог разреда ОШ ,,Свети Сава” у Врчину била је Љиљана Кнежевић, наставница разредне наставе.

Ученици су заједно са својим учитељима, и водичима испред туристичке организације „Вања травел“ кренули на екскурзију у 8:00. У удобној и пријатној вожњи стигли смо до нашег првог одредишта, а то је Текериш. Заједно смо обишли Спомен комплекс Текериш.

У току I светског рата, 1914. године, на планини Церу вођена је жестока борба између српске и аустроугарске војске. Одлучујућа битка одиграла се на Текеришу, селу на југоисточним огранцима планине Цера, у времену од 15. до 19. августа. Српска војска извојевала је победу над аустроугарском, одлучујућу у Церској операцији. На постаменту је постављено седам спомен плоча са посветама и ликовима војводе Радомира Путника и војводе Степе Степановића. Испред улаза у Музеј постављене су, 1989. године бисте војвода Радомира Путника, Степе Степановића, Живојина Мишића и Петра Бојовића. На улазу у комплекс је подигнута и спомен-чесма од камена са клупама и порцеланском сликом војводе Степе Степановића.

Након тога упутили смо се према манастиру Троноша.

Манастир Троноша налази се 17 км од Лознице, на путу за Крупањ. По предању, изградња манастира се везује за краља Драгутина, који је почео подизати манастир, али га је смрт претекла, па га је завршила његова жена Катарина 1317. године. Током Турског периода Троноша је неколико пута паљена, рушена и пљачкана. Поново је подигнута 1559. године. Манастир је спаљен 1813. године, а обновљен је 1833. године уз помоћ кнеза Милоша Обреновића.

Манастирска црква посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице. Оштећена је и током Другог светског рата. Поново је обновљена 1961. године и отада манастирски комплекс поприма данашњи изглед. Данашњи манастирски комплекс чине: црква, нови конак са пространом трпезаријом, изложбени простор и Музеј Вуковог раног школовања. Цео манастирки комплекс је складан и прилагођен туристичком боравку.

За манастир Троношу везан је један од најлепших народних обичаја: Ратарске свеће. Два суседна села скупљају прилоге и прилажу манастиру Троноши, у воску изливене свеће за Велики четвртак. Свеће су високе око 2м и тешке преко 50 кг. Ни у најтежим данима историје овог краја, овај обичај није прекидан.

Недалеко од манстира Троноше, налази се десетоцевна бетонска чесма са хладном изворском водом, коју народно предање приписује деветорици браће Југовића и старом Југ – Богдан

Ученици су заједно са својим учитељицама и водичима обишли манастир, запалили свеће и део времена провели купујући сувенире у манастирској у сувенирници. Сви ученици су се пристојно понашали, поштујући верске православне обичаје. По изласку из манастира направили смо заједничку фотографију за успомену.

Време за ручак провели смо у ресторану „Вук“ у Тршићу. На менију су јела домаће кухиње и деци је послужен укусан ручак. За време ручка ученици су се понашали пристојно, поштујући бонтон који важи у ресторану. Добили су и похвале од љубазног особља ресторана.

После ручка кренули смо у обилазак Вукове родне куће.

Село Тршић је родно место Вука Стефановића Караџића, реформатора српског језика и писма. Налази се на 7 km од Лознице. Цео комплекс представља својеврстан музеј на отвореном и има посебну културну и туристичку вредност, кроз њега протиче речица Жеравија.  У њему се налазе Музеј језика и писма, Галерија, Гостинска кућа, калиграфска радионица, Музеј Вукових сабора, Кућа писаца, црква брвнара Светог Архангела Михаила, вајати у којима су смештене радионице за  старе занате. Као посебна целина у оквиру комплекса издваја се Вуково имање на ком се налази Вукова спомен кућа. Тршић и Троноша проглашени су заштићеним подручјем, односно, културним пределом II и III степена заштите. Тршић је највише посећен за време традиционалних манифестација – Вуков сабор и Ђачки Вуков сабор и у време  ђачких екскурзија. Током лета и викендом то је омиљено излетиште Лозничана и других љубитеља природе и Вуковог дела.

Вук је о Тршићу записао:
„Ја сам се у Србији родио и узрастао и зато ми се чини да на свијету нема љепше земље од Србије нити љепшег места од Тршића.“

Последње одредиште за данас била је Бања Ковиљача. Имали смо прилику да прошетамо парком, купимо сладолед и уживамо гледајући фонтану .

Бања Ковиљача је насеље и бања у Србији, на десној обали Дрине у подножју Гучева, 6 километара југозападно од Лознице .

Археолошка истраживања су показала да је простор Бање Ковиљаче био давно насељен. Има остатака по којима се закључује да је ту било велико римско насеље Гензис (Genzis). У средњем веку, под зидинама Ковиљкиног града, народ је масовно походио изворе лековите воде.

Једно сумпоровито блатно купатило, започето још пре Првог светског рата, завршено је у августу 1935. У троспратној згради на Билића брду, у јуну 1936. је отворено опоравилиште за децу.

Мношво садржаја, лепо дружење, пријатан дан за обилазак, али и за мали предах пред повратак кући. Део времена деца су провела у заједничким играма, дружењу, куповини сувенира. Све време током извођења екскурзије безбедност ученика била је приоритет. Сваки одељењски старешина својим професионалним радом допринео је да све протекне у најбољем реду. Сви планирани садржаји су и остварени. Ученици су својим лепим и културним понашањем били најбољи представници своје школе и места одакле долазе. У аутобусу су водили рачуна о хигијени простора. У заједничким играма у природном окружењу није било ниједног инцидента. Екскурзије су неизоставни део детињства и здравог одрастања. Лепо дружење било је присутно и код наставника. Свима нама, иако смо много пута већ били на истом овом месту, ова екскурзија донела је нове садржаје, а стара сећања освежила.

Полазак кући био је планиран за 17:30 часова, када смо кренули према Врчину. У Врчин смо стигли око 19:30 часова. Вожња је била удобна и пријатна, а наравно и безбедна. Циљ и задаци екскурзије који су били планирани пре поласка, у потпуности су реализовани. Остварени су сви садржаји који су везани за део програма наставе и учења и саставни су део Годишњег програма рада ОШ ,,Свети Сава”, за школску 2024/25. годину.

Хвала свим ученицима   који су учествовали у овој екскурзији, њиховим родитељима на указаном поверењу, директору који нам је омогућио извођење ове лепе и садржајне екскурзије, туристичкој агенцији „Вања травел“ из Београда, и наравно, колегама наше школе који су и овај пут показали стручност професије којом се баве, колегијалност и социјалну културу.

                                                                                      Извештај сачинила

                                                                                                                     Љиљана  Кнежевић, вођа пута