Међународни дан жена

Међународни дан жена или, колоквијално, Осми март настао је као дан борбе  за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Први Дан жена је обележен 1909. године у САД декларацијом коју је донела Социјалистичка странка Америке.

Између осталих важних историјских догађаја, њиме се обележава и пожар у фабрици текстила у Њујорку када је погинуло преко стотину жена. Сматра се да су раднице биле задржане унутар фабрике како би их се спречило да штрајкују са другим радницима. Тада се обично радило 10 сати дневно.

Идеја за обележавањем Међународног дана жена појавила се први пут почетком 20. века у доба брзе индустријализације  која је често доводила до протеста због лоших радних услова.

Жене запослене у индустрији одеће и текстила су јавно демонстрирале 8. марта 1857. године у Њујорку. Текстилне раднице су демонстрирале због лоших радних услова и ниских плата. Демонстрације је растерала полиција.

Протести су се догађали и следећих година, од којих је најпознатији био 1908. године када је 15.000 жена марширало кроз Њујорк тражећи краће радно време, боље плате и демократско право гласа и за жене.

Први национални Дан жена обележен је 28. фебруара 1909. године у САД након декларације коју је издала Социјалистичка странка Америке.

Године 1910, организована је прва Међународна конференција жена, која је била одржана у Копенхагену у организацији Социјалистичке Интернационале. Инспирисана америчком акцијом поводом овог питања, немачка левичарка, Луиз Циц, предложила је организовање Међународног дана жена. Иницијативу спровођења идеје празника у дело преузела је славна немачка феминисткиња и левичарка, Клара Цеткин, те је предлог прихваћен и установљен је ‘Међународни дан жена’, са стратегијом промовисања једнаких права, укључујући и демократско право гласа за жене. Жене су тражиле да им се омогући право да гласају и да имају право да обављају јавну функцију. Такође су протестовали против дискриминације на основу пола приликом запошљавања.

У почетку Првог светског рата жене широм  Европе  су одржале антиратне демонстрације за мир.

Нову афирмацију Међународног дана жена, као дана борбе за равноправност и женска људска права, омогућили су социјални и феминистички покрети 1960-их и 1970-их година, као и стварање нове левице која је демократска, те одбацује ауторитарност.

Године 1975, која је проглашена Међународном годином жене, Уједињене нације су службено почеле обележавати Међународни дан жена.

Швајцарска је била последња земља у Европи која је увела право гласа женама (1972).

Данас многе организације у свету обележавају Међународни дан жена демонстрацијама, предавањима и акцијама са циљем промовисања равноправности и даљег унапређења женских и људских права.