Архиве

Protected by Copyscape

Поштовани ученици, 

            И ове године, 10-ог маја, сећамо се тужног Дана – спаљивања моштију Светог Саве. Године 1594. на београдском брду Врачар, турски восјковођа Синан-паша, сурово кажњава Србе и чини освету српском народу. Те године банатски Срби су подигли устанак против турске власти. Лик Светог Саве ношен је на заставама.  Као казну за ову буну у крви угашеној,  Синан-паша је наредио да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешеве, где су се налазиле преко 350 година, и спале на Врачару.

            Спаљивањем мошти Светог Саве, требало је да се унушти светитељев велики култ у народу, а са њим и велике наде за ослобођење од османлијског царства. Злочиначки чин Синан-паше био је пропраћен непогодом, градом и великом олујом.

            Мошти Светог Саве, биле су “симбол  српске традиције о држави и независности “– како су забележили савременици. Moшти Светог Саве су спаљене, али дух и значај српског светитеља увек ће да живи  и за будућа поколења. Свети Сава је присутан у нашем народу кроз своја дела.

            Свети Сава је истински волео људе, а нарочито децу. То се може видети кроз дела која је историја забележила о њему. Брижно је бдео над целим народом. Године 1775. по одлуци Карловачке Митрополије, Свети Сава је проглашен за народног свеца, а Влада Србије је 1840. године прогласила Светог Саву школски патроном, те се од тада  прославља као школска слава.

            Данас,  на месту где су спаљене мошти Светог Саве, српски народ је  подигао   један од највећих  храмова на Балкану посвећен великом светитељу.

            Наша школа, наши ученици газе стазама православља и надам се да ће увек  испуњавати визију и мисију Светог Саве.

            С поштовањем,

  

У Врчину, 10. мај 2020. године                                                                                                                                                                       Директор школе Добрица Синђелић