Полазак у први разред

У први разред основне школе уписује се свако дете које до почетка школске године (1. септембар) има најмање шест и по, а највише седам и по година. Ове године то су деца рођена од 1. марта 2010. до 1. марта 2011.године.

Ранији полазак деце у школу подразумева узраст од шест до шест и по година. Дете старости од шест до шест и по година уписује се у први разред након посебне провере спремности за полазак у школу.

Испитивање деце при поласку у школу врши психолог наше школе.

За упис деце школи је потребно доставити: извод из матичне књиге рођених, потврду о пребивалишту, доказ о здравственом прегледу детета и потврду o завршеном припремном предшколском програму

У животу човека постоје одлучујући тренуци, значајни догађаји којих ће се увек сећати. Један од таквих догађаја је свакако полазак у школу, којим започиње нова етапа у развоју детета Полазак детета у први разред је озбиљна провера не само детета већ и родитеља, провера да ли су родитељи правилно васпитали дете,да ли су га добро припремили за школу. Полазак у школу за дете може да буде стресан, међутим количина стреса и време потребно да се дете прилагоди новој средини може значајно да се смањи ако родитељи на правилан начин припреме дете.Од тога како буде припремљено за полазак у школу, у великој мери зависи не само успех у првом разреду већ често и у читавом школовању.У жељи да им дете постигне што бољи успех у школи, родитељи су ти који му највише помажу у томе. Дете ће напредовати у школи и лепо ће се осећати у друштву својих вршњака ако се код њега формира позитиван однос према школи, обавезама које га чекају, учитељици, пријатељима…

 Како треба припремати дете за полазак у школу?

 * Развијати код детета позитивне ставове према школи и учитељици

-Никада немојте дете плашити школом нити му претити учитељицом Причајте му о школи као месту на коме ће много научити, постати паметније, радити занимљиве  ствари, стећи нове другове..

-Немојте градити слику идеалног учитеља већ слику реалног човека који помаже деци да науче многе занимљиве ствари.

*Дете се мора припремити психички и физички, oдносно да би могло да обавља задатке које му школа поставља дете мора:

-да достигне одређени ниво сазнајног, емотивног и социјалног развоја

-да има развијене културно- хигијенске навике и радне навике

* Развијајте радне навике детета у извршавању школских обавеза

-Врло је важно да дете има одређен простор за рад на коме ће моћи у миру да учи и   пише своје задатке, да га дете доживи као свој простор за рад, да на њему нема много   садржаја који ће му одвлачити пажњу.

-Учење треба да је увек у исто време.

-Треба га привикавати да седи док ради                                                             

-Треба га научити на рад на папиру

* Научите дете на упоређивање и процењивање

-Дете морате упознати да ће га у школи оцењивати и   упоређивати с другом децом

-Навикните дете на ситуације процењивања

-Упоређујте га повремено са другом децом (да је неко дете веће од њега, неко теже или лакше..) али му при томе покажите да највише волите њега

-Не сме да помисли да ће његова успешност утицати на Вашу љубав према њему

* На време и у доброј атмосфери извршите техничке припреме

-На време обавестите дете о свим променама које следе: да ће остајати само кући, да ће се само облачити за школу, извршавати хигијенских навике, научите га како ће се кретати улицом …

-Упознајте га са особама које ће о њему бринути за време Вашег одсуства

-На време набавите потребан прибор и одећу за школу (нека дете учествује у куповини,  заједно уписујте име на књиге и свеске).

* Увежбајте са дететом пут до школе и натраг

* Научите дете да зна своју адресу,  да зна где му родитељи раде и да зна бројеве телефона родитеља (може да се направи мали адресар са свим важним информацијама).

* Пажљиво планирајте свој годишњи одмор, оставите себи дане које ћете посветити праћењу детета у школу и дочекивању после школе

 *  Разговарајте о свим дилемама које имате у вези преласка детета из вртића у школу с васпитачем, психологом или педагогом школе

 * Ако се бојите да Ваше дете није припремљено за школу разговарајте са васпитачима о томе или са педагошко-психолошком службом школе

 * Прошетајте са дететом до школе, покажите му простор у коме ће боравити, ђаке, учионице, школску таблу, клупе и столице за седење  Испричајте свом детету све чега се сећате из свог ‘’ђачког доба’’

 * Сазнајте шта се очекује од деце у првом разреду, разговарајте са дететом о разлици између вртића и школе

 *  Не говорите пред децом негативно о учитељици, наставном програму и сл.

 *  Негујте и развијајте код детета самопоуздање. Избегавајте критике и казне, јер оне само продубљују осећај несигурности, неуспеха…  Научите дете да се носи са неуспехом, да је оцена релативна и да се може  исправити

 * Немојте од детета очекивати превише (не могу сва деца бити одликаши). Очекивања треба ускладити са могућностима и емоционалним потребама детета.

 *  Будите доследни у стварању радних навика. Научите га да само поспреми своје ствари

 *  Оставите детету времена за игру. Деца знања усвајају и кроз игру, која им помаже при схватању односа међу људима, упознавању иприхватању других, као и самог себе.

Како до квалитетног учења?

* Учити је лакше ако дете има самоиницијатив,вољу и поверење у себе ‘’ја то могу, ја то хоћу, ја то желим’’.

* Интерес за учење развија се: постављањем јасног циља учења, проналажењем смисла у учењу и понављањем претходних знања  

* Научите дете да користи правило ‘’Шта можеш данас не остављај за сутра“   

* Да би дете научило ново, треба да понови старо. Понављање и проверавање наученог развија сигурност у сопствено знање

* Учити треба из више извора, књига, филмова за децу, позоришних представа, животних ситуација…

* Учење треба да буде активно кроз постављање питања пре и после учења, кроз понављање градива…

* Родитељи би требало да преузму улогу ненаметљивог вође у процесу учења свог детета јер ће само тако учење постати задовољство, а не напор за дете и за самог родитеља.

* Будите особа од поверења за своје дете, пружите му родитељску сигурност, покажите спремност да га саслушате и пружите му помоћ у решавању свих тешкоћа.

Уколико до сада нисте ништа посебно радили на припреми свог детета за полазак у школу, немојте се осећати кривим, јер пуно тога се може научити у пар недеља пред полазак у школу. Али никако немојте извршавање тог задатка да остављате за прве дане школе.