Здрава храна кроз историју
Једна од тема у оквиру пројекта „Учимо сви заједно“ била је исхрана кроз средњовековну историју Срба.
Шта је било намењено богатима, а шта сиромашнима? На који начин се јело у средњем веку и зашто баш тако, открила нам је Данијела Апостоловић, професор историје у недељи Светог Саве, 25.1.2023. године. Српска кухиња је у основи разнолика, јер су бурна историјска дешавања утицала на исхрану нашег народа. Пресудни утицаји на српску кухињу су: медитерански, оријентални и аустроугарски. Сваки регион у ком је живео српски народ има своје специфичности у исхрани, у зависности од тога чији је утицај био најјачи.
Чули смо да је храни у средњем веку исказано велико поштовање, пре свега зато што се тешко и мукотрпно производила, а истовремено је била и својеврстан статусни симбол, пошто није свако могао да једе све. Данас наравно није тако и практично сви једу све што могу и желе, док је у средњовековној епохи тако нешто била „немогућа мисија“, јер се тачно знало која је врста хране намењена владарима, ратницима или њеним произвођачима, а подела у тој области била је чак и према полној припадности.
Поред сочива, боба, дивљег грашка, купуса, црног и белог лука, зеља, роткве, репе, проса, јечма, овса, ражи, а у познијим периодима пиринча и кукуруза, који су стигли на наш простор са турским освјањима средином 15. и почетком 16. века, становништво српских земаља у средњем веку конзумирало је месо, млеко и млечне производе, али и намирнице које су стизале из увоза.
Ученици су били изненађени када су чули да средњовековни човек није јео тако пуно дивљачи, као што то приказују филмови, а још више када сазнају да се врста хране коју ће неко конзумирати одређивала према његовом социјалном статусу и то не из финансијских, већ из здравствених разлога.
Направили смо разлику између доручка данас и у средњовековној Србији. Док ми углавном доручкујемо у пекарама, а неки посежу и за брзом храном и овсеним пахуљицама, наши преци од пре 6-7 векова јели су много сиромашнији, али и здравији доручак.
На крају предавања деца су добила истраживачки домаћи задатак, да се распитају код својих старијих како се праве јела која се и данас могу уврстити у исхрану, а то су: цицвара, попара, качамак и проја. Инспирисани занимљивим задатком, ученици су на веома леп и креативан начин описали старинска јела, која ће полако увести у сопствену исхрану.
Тим у оквиру пројекта „Учимо сви заједно“
Радица Костадиновић,
Гордана Апостоловић,
Мирјана Јашић,
Јелена Козлина
