Извештај о једнодневној екскурзији ученика 3. и 4. разреда

 

Годишњим планом рада  Основне школе „Свети Сава“ у Врчину за школску 2021/22.год. предвиђен је одлазак ученика на једнодневну екскурзију. Стручно веће за разредну наставу, уз сагласност Савета родитеља, донело је одлуку да се приступи реализацији. Као најповољнија понуда, изабрана је понуда  туристичке организације „Вања травел“, Београд.

Реализована је предвиђена једнодневна екскурзија са путним правцем Врчин – манастир Лелић –  Ваљево – Бања Врујци – Бранковина –  Врчин. Екскурзија је реализована 07.06.2022.године, са поласком из Врчина у 08:00 часова, а повратком у Врчин око 19:30 часова. На екскурзију је кренуло 47 ученика и 5 наставника. Одељењске старешине које су водиле ученике на екскурзију су:

Гордана Апостоловић 3/1

Драгана Гајић 3/2

Ана Синђелић 3/3

Љиљана Кнежевић 4/1

Радица Костадиновић 4/2

Након прегледа аутобуса од стране полиције, кренули смо на једнодневну екскурзију у 8:00. Наше прво одредиште био је манастир Лелић, који се налази у селу Лелић, у близини Ваљева, удаљен 11 километара од града.

Манастир је задужбина Владике Николаја и његовог оца Драгомира Велимировића.

Николај Велимировић био је епископ охридски и жички, истакнути теолог и беседник, отуда је називан „Нови златоусти“. Николај Велимировић је новоканонизовани српски светитељ као Свети владика Николај Охридски и Жички. Када су у Другом светском рату Немци окупирали Југославију, Велимировић је стављен у кућни притвор и на крају одведен у логор Дахау. Након ослобођења, емигрирао је у Америку, где је остао до своје смрти. Много година после смрти његове мошти су пренете из Либертивила у Лелић, 12.маја 1991.године. Оне су изложене у храму манастира Лелић, који је његова задужбина. Преносом моштију св. владике Николаја из Америке у Лелић, леп иконостас и живопис, новоподигнуте верске и друге грађевине у порти и ван ње, створили су неопходност претпоставке за промену духовног режима цркве.

Посета манастиру Лелић била је за све нас веома упечатљива и оставила је велики утисак. Ученици су се у манастиру и порти понашали културно, придржавајући се верских и моралних начела.

Даље смо наставили пут до Ваљева.

По доласку у Ваљево обављена је шетња центром града, са обиласком споменика војводи Живојину Мишићу и проти Матеји  Ненадовићу, Десанки Максимовић у лику споменика песништву, Муселимовог конака и Народног музеја, „ Тешњар “ – стари део Ваљева, који је задржао свој амбијентални изглед старе турске варошице из XIX века. Тешњар је стари део Ваљева и један је од његових најупечатљивијих симбола. Налази се на десној обали Колубаре, стешњен између речног тока и брда, па је тако и добио име Тешњар. Тешњар је данас једна од ретких оријенталних целина сачуваних у Србији. Ту смо, заиста, одушевљено посматрали магазе где се и данас обављају готово заборављени занатлијски послови. У „ Тешњару “ су снимани неки кадрови из филма „ Зона Замфирова “ и „ Ивкова слава“.

Потом смо се упутили према Бањи Врујци која се налази у северозападној Србији у општини Мионица у Колубарском управном округу. Смештена је између Мионице и Љига, у долини између планине Сувобор и реке Топлице. Налази се на надморској висини од 180 метара. Удаљена је од Београда 92 километра. Кроз бању тече речица Горња Топлица.

У предивном ресторану хотела „Врујци“ имали смо организован ручак. У веома пријатном рестону послужен је укусан  ручак. Особље ресторана било је предусретљиво деци. За време ручка  ученици су се пристојно понашали. Све похвале добили су приликом изласка из ресторана од представника хотела задуженог за дечји туризам. Након кратке шетње и разгледања оближњих објеката и базена са аква парком, кренули смо према Бранковини.

У Бранковини је била планирана и реализована посета истоименом спомен комплексу знаменитих људи краја: Стара школа – школа Алексе Ненадовића и Нова или Десанкина школа, обилазак гроба наше легендарне песникиње Десанке Максимовић, а затим цркве из доба Ненадовића где су ученици слушала разне занимљивости о постанку  ове светиње, изговорили молитве учене на веронауци и упалили свеће.

Ученици су уживали у занимљивом излагању кустоса овог спомен обележја, као и посети Десанкине собе разгледајући њене личне ствари и слушајући казивање њеним гласом изговорених стихова песама. Многе њене песме представљају позив људима да буду добри, племенити, постојани, да поштују људе другачијих уверења и начела, мишљења.Од свих вредности у животу она је кроз своје песме посебно истицала слободу, оданост, храброст, доброту и љубав.

Лепо време и одлично уређен парк  искористили смо за игру, дружење и разоноду.

Око 17:30 кренули смо пут Врчина. У пријатној и безбедној вожњи, стигли смо испред школе око 19:30, пуни позитивних утисака које ћемо дуго памтити.

Захвалност свима који су учествовали у припреми и организовању екскурзије, одељењским старешинама који су својим професионалним радом допринели да  безбедност сваког ученика и групе у целини не буде угрожена.

Хвала Директору школе, господину Добрици Синђелићу, који нам је омогућио одлазак на ове лепу и садржајну екскурзију и био у контакту са нама све време извођења екскурзије.

На основу свих остварених садржаја, екскурзија је успешно реализована. Ученици су достојанствено и на културан начин представили своју школу, своје место, а учитељи су социјалну културу подигли на виши ниво. Заједничка путовања доприносе јачању тимског духа и превазилажењу сопственог ега.

 

                                                                       Извештај сачинила, Љиљана Кнежевић,

                                                                       наставник разредне наставе и вођа пута