Наградни излет ученика

 

Културне знаменитости старе вароши крај Дунава и Ранчићеву кућу су у среду, 22. јуна 2022. Године, посетили одабрани ученици од 1. до 7. разреда ОШ „Свети Сава“ из Врчина, група од 50 ђака, која је награђена за постигнуте изузетне наставне и ваннаставне
активности током школске 2021/22. године и овом лепо осмишљеном излетничком туром. Маршрута: Ранчићева кућа у Гроцкој, амбијентална целина „Грочанска чаршија“, Легат др Александра Костића. Излетнички програм је реализован сарадњом Центра за културу Гроцка и ОШ „Свети Сава“ из Врчина и обухватио је посету манастиру Рајиновац у Бегаљици, шетњу амбијенталном целином грочанске чаршије, обилазак Легата др Александра Костића и потом посету Центру за културу Гроцка и Ранчићевој кући у Гроцкој.

Ђаци су обишли ове знамените културно-туристичке дестинације свога краја и општине Гроцка у пратњи учитељица Радице Костадиновић и наставнице Слађане Д. Вагић, предвођени Зорицом Атић, директорком установе културе у Гроцкој у улози кустоса и водича.

Садржајан програм завршио се у Центру за културу Гроцка причом о здању Ранчићеве куће, културном добру од великог значаја за нашу земљу, уз посету актуелној самосталној изложби „Ехо подручја“ примењене уметнице Софије Ракиџић. Лепотица народног неимарства Гроцке и Србије, Ранчићева кућа, бележи више од два века трајања и око четири деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја. Име је добила по породици Ранчић којој је готово два века припадала. Грађена је од материјала са поднебља крајем 18. и почетком 19. века, без иједног ексера. Широких стреха, са дрвеним доксатом и кровом од ћерамиде, драгоцен је примерак очуваног народног неимарства. Кућа је заштићена као културно добро од великог значаја 1966. године и „домаћин“ је установи Центар за културу општине Гроцка од 2008. године.

Главна улица у Гроцкој је сведочанство једног времена и значајно достигнуће народног неимарства, данас заштићена просторна културно-историјска целина од великог значаја за Републику Србију. Одувек главна улица, уједно је и најстарија улица у Гроцкој, а према свом значају, „Грочанска чаршија” у рангу је Косанчићевог венца у Београду и старог језгра Земуна. Значајнији сачувани објекти у оквиру заштићене амбијенталне целине су Апостоловићева кућа из средине 18. века, Нишлићева кућа и Савића механа с почетка 19. века, као и визуелно доминантна црква Св. Тројице, подигнута 1883. године на темељима старијег сакралног објекта из 1828. године, грађеног подршком кнеза Милоша Обреновића.  Улаз у „Грочанску чаршију“ обележава и споменик Илији Гарашанину, чувеном државнику и знаменитом Грочанину, рад вајара Николе Коке Јанковића. Ово је једини споменик у читавој Србији овом знаменитом државнику. Други крај Грочанске чаршије обележава скулптура у бронзи „Грочанка“, рад вајара Зорана Ивановића.

Легат др Александра Костића, свестраног  научника, изложен је у галерији библиотеке „Илија Гарашанин“ у Гроцкој, у срцу старе вароши.  Стална поставка обухвата археолошке и палеонтолошке налазе са терена Гроцке, уз личне предмете који су поклон професоровог сина Војислава Вокија Костића, познатог композитора и гастронома. Др Костић је градећи летњиковац у Дубочају 1932. године открио богат археолошки локалитет и иницирао његово проучавање. Своје налазе је 1978. године оставио Гроцкој „као подстицај за даља истраживања“, а збирка из некадашњег „Завичајног музеја Гроцке“ у Ранчићевој кући је након више деценија  заборава поново пред очима јавности.
Проф. др Александар Ђ. Костић (1893–1983) био је један од оснивача, првих професора и декан (1936–1939) Медицинског факултета у Београду – оснивач Института за хистологију и ембриологију, Ветеринарског и Фармацеутског факултета и аутор бројних уџбеника. Француски председник га је 1940. године одликовао Легијом части због доприноса науци. Данашњи Институт за хистологију и ембриологију у Београду носи име „Александар Ђ. Костић”, као и две улице – једна у срцу престонице, друга крај летњиковца у Гроцкој.

Након предаха и дружења у зеленилу неговане баште Ранчићеве куће, млади гости су Гроцку напустили пуни утисака. Сама чињеница да су се упознали и по први пут сусрели са неким од лепота места где живе, говори нам о значају излета које има за циљ упознавање непосредног окружења, као и важности сарадње између установа.

 

                                                               Слађана Д. Вагић, професор српског језика и књижевности