ПРОСЛАВА МАТУРСКЕ ВЕЧЕРИ

МАТУРСКО ВЕЧЕ   у  ОШ „Свети Сава“ у  Врчину  прослављено  је  у  свечаној  сали  школе,  у уторак  23.  јуна  2015. године.

Директор школе је поздравио све присутне, као и ђак генерације Невена Маринковић,  а затим су се испред својих одељењских заједница обратили Алекса Марковић 8/1, Магдалена Николић 8/2 и  Милица Петричевић 8/3. 

Свечаности су присуствовале одељењске старешине Милан Јерковић 8/1, Александра Бојанић 8/2 и Марина Митрић 8/3;   учитељице Вера Крантић, Гордана Апостоловић и Драгана Гајић, учитељ Драган Кузмановић и  сви предметни наставници. 

Током вечери за најбољи плесни пар изабрани су Теодора Станоев и Никола Филиповић,  мис матурске вечери Марија Ђујић и мистер Милош Маринковић, а награђени су и пригодним поклонима.

 Сјајан музички бенд  је  матурско вече учинио још сјајнијим.

 

 

ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ

Невена Маринковић 8/2

 

Старији често кажу да време лети и да им се читав живот чини као тренутак.

Никада раније нисам размишљала о томе, о времену, о пролазности, о растанцима. Ипак, вечерас ми протеклих осам година изгледа као трептај ока.  Време  је, чини ми се, пролетело, и ми нисмо стигли ни да се осврнемо око себе, а већ смо завршили основну школу.

Осам година и толико успомена које желимо и морамо да сачувамо, јер су прве, јер су најневиније, јер су најдрагоценије и најлепше.

Одрастали смо заједно, учили, сазревали, стицали пријатеље, чували и одавали тајне, заљубљивали се, правили несташлуке, подржавали једни друге. Понекад смо сигурно били и непослушни, па и дрски, али смо се увек трудили и давали све од себе да будемо најбољи што можемо, да будемо оно што јесмо.

Сада је један период живота иза нас и осећамо се помало чудно. Тужни смо јер се растајемо, срећни јер смо тек на почетку, узбуђени због будућности која је ту само за нас, због сваког наредног дана који ће бити нова авантура, ново откриће, нови успех.

Ово је прва прекретница у нашим животима, тренутак када доносимо прве одлуке и правимо прве изборе.

Надам се да ћемо успети да препознамо праве.

 

Овом приликом желим да се захвалим учитељима, наставницима и директору на бескрајном стрпљењу, труду, разумевању, подстицању и вери у нас. Без Вас не бисмо били ту где јесмо.  Хвала Вам на томе.

 

 

Алекса Марковић 8/1

 

Поштовани   директоре, разредни, учитељи, наставници и матуранти,  све  вас срдачно поздрављам!.

Имам  ту част  да се у име мог разреда обратим свим присутнима и наравно  нашој генерацији.

Провели смо осам предивних година под кровом ове школе и школе у Доњој Мали. Учитељи нас се вероватно сећају када смо уплашени и збуњени првог школског дана сели  у     школске клупе и не знајући ништа,   писали своја прва слова и препознавали прве бројеве.

                      Кроз ових осам година сви смо сазрели, променили се  и од  дечурлије која се играла у школском дворишту постали смо момци и девојке, који се опет играју у истом том школском дворишту, али   овога пута треба да одлучимо о својој  будућности.

                      Кроз наше школовање било је успона и падова, лепих  и  мање лепих тренутака. Радили смо… неки мање, неки мало више са  наставницима који су нас, осим задатог градива,   учили да постанемо људи.

Правили смо разне несташлуке и учитеља, разредног, а и директора уваљивали у проблеме.

Драги наставници, немојте бити превише срећни што сте нас се отарасили, оваква генерација се више не понавља, међутим већ у септембру  долазе неки нови непоновљиви клинци,  који ће заузети наша места  у добро познатим школским клупама.

 Заувек одлазимо из ове школе и уз велики бол у грудима желим да се захвалим свима што сте нас учили,  а  и  трпели ових предивних осам година.

У наше име захваљујем се свим наставницима, а  посебно учитељу Драгану Кузмановићу и разредном  Милану Јерковићу.

 

У срцима остају другови!

 

Хвала!

 

 

 Први пут кад у клупу седох,

Све ми је било смешно.

Нисам ни слутио да ће на крају

Све бити тешко.

 

На школском одмору

К’о пуштени с ланца

У правилима школским

Видели смо странца.

 

Док у школском дворишту

Избијале су туче,

Љубавне ране

Све нас муче.

 

На такмичењима

Смо увек били први,

За медаље смо се борили

Жестоко до крви.

 

Пролазио сам са друговима

Часове у школи

А сада се ми растајемо,

У грудима ме боли.

 

Нова школа

Сад нас чека

Ново друштво

Нова клупа нека.

 

Ми смо школе били

Темељ и стубови

У срцима остају другови.

 

                                              Алекса Марковић 8/1

 

 

Магдалена Николић 8/2

 

Драги моји, обраћам се испред одељења 8/2 и  као председник Ученичког парламента наше  школе, али  и као једна од поноснијих ученица.

 Матура је време да захвалимо свима који су нам помагали током ових тешких година одрастања – нашим родитељима,  наставницима,  а првенствано нашим пријатељима.

Па другари, хвала вам што сте улепшали ових осам  година.  Хвала на свим дивним и оним мање дивним моментима, на заједничким и беспотребним бежањем са часова и на свим малим несташлуцима. Хвала вам што сутра поносно могу рећи ‘ово су моји пријатељи и заједно смо пролазили кроз добро и лоше’.

Желим и да се захвалим и нашем разредном старешини, Александри Бојанић.  Разредна, хвала Вам што сте нас чували  ове четири  године, хвала учитељицама и  учитељима и свим наставницима,  јер није ни мало лако трпети пубертетлије.

Хвала вам што сте од нас, првенствено, направили људе, а то је особина која се највише цени у животу. Хвала вам што сте нам показали шта је битно, а шта се већ може занемарити.  Да оцене нису мерило знања и да је најважније оно што човек носи у себи, а не на себи.  Хвала вам што сте нам поред професора, били и пријатељи, што сте нас саслушали и дали нам најбоље савете када нам је то било најпотребније. Сви сте Ви хероји нашег детињства.

Поносна сам на све Вас јер сте се показали као најбољи људи и што сте нам несебично били професори, пријатељи, особе на које бисмо увек могли да рачунамо. Нека врста звезде водиље, идеала. Поносна сам на љубав коју нам дајете и поносна сам што сам баш ја ученица ове школе.  Ви знате да Вас ми много волимо, и да сте, поред наших родитеља, најзаслужнији за све наше успехе. Тако да, будите поносни на оно што сте створили, а то су деца која имају више људскости од неких старијих и одважнијих људи.

Да се не понављам превише, овог дана напуштамо школу и одлазимо као одрасли људи у нов живот, али у срцима ће нам увек остати урезана сећања на ову школу и наставнике који су нас учили.

 

Хвала.